advokat | 31 Oktobar, 2011 16:13
BEOGRAD 08. 09. 2011 PRESS
Banke sperme fabrike incesta
Srbija će se dogodine suočiti sa problemom koji trese Ameriku. Jedan Amerikanac za sedam godina „napravio" 150 dece. Ograničenje - Naš zakon ograničava broj davanja muškog semena, a domaći stručnjaci slažu se da postoji ogromna verovatnoća da se sretnu brat i sestra po ocu. Banka sperme u Srbiji biće osnovana sledeće godine, saznaje Press. Time će i kod nas biti aktuelizovan problem koji trenutno trese SAD, gde je jedan čovek za sedam godina „napravio" čak 150 dece! To je izazvalo ogromnu paniku širom Amerike zbog mogućih incesta između polubraće i polusestara, pa se masovno osnivaju klubovi dece donatora istog semena koji broje od 50 do čak 200 članova. Spermom pedesetogodišnjeg Džefrija Harisona iz Los Anđelesa začeto je 150 dece širom Amerike, a po svemu sudeći biće ih još. To je otkrila Sintija Dejli (48) iz Vašingtona, koja je 2004. godine zatrudnela pomoću njegove sperme. Ona je godinama, na osnovu njegove šifre, pratila koliko njen sin ima polubraće i polusestara. S obzirom na to da je broj rapidno rastao, zatražili su od SAD da se broj donacija sperme po donatoru ograniči na najviše 10, kao što je slučaj u pojedinim zemljama Evrope. - Iako se to ne čini bitnim, postoji mogućnost da ta deca međusobno osnuju porodicu i tako uđu u incestnu vezu, što bi bilo katastrofalno! Moje dete ima već 150 polubraće i polusestara, a taj broj neprestano raste - očajno je izjavila Sintija. Ispostavilo se da je Harison, zbog zarade od 400 američkih dolara, dva puta dnevno donirao spermu u banci „Kalifornija kriobank". To mu je dozvolio američki zakon, koji u potpunosti štiti identitet donatora i ne ograničava broj donacija. - Imamo bolje regulisana pravila pri kupovini automobila nego pri kupovini sperme - istakla je Debora L. Spar, autorka brojnih knjiga koje se bave ovom problematikom. Mada se isprva činilo da je u ovako velikoj zemlji, koja sada broji 330 miliona stanovnika, verovatnoća da se sretnu i stupe u incestnu vezu dva potomka istog donatora svedena na minimum, takvi primeri su sve češći. Ozbiljna opasnost -Srpski i svetski priznati genetičar Miodrag Stojković kaže da su neke zemlje poput Britanije, Švedske i Holandije propisale da se detetu kada napuni 18 godina kaže ko je njegov genetski otac. - U državi, recimo, veličine Luksemburga velika je verovatnoća da se sretnu brat i sestra po ocu i zaljube se. U zemljama u kojima je donet takav zakon naglo je pao broj davalaca. Ljudi su se uplašili da će im doći dete i reći: „Zdravo tata, ja sam došao da se upoznamo" - kaže Stojković, i dodaje da svako dete ima 50 odsto gena oca i isto toliko majke. Psihoterapeut Zoran Milivojević objašnjava da je praksa doniranja sperme pozitivna jer omogućava da parovi koji ne mogu da imaju decu postanu roditelji, ali da ona ima i svojih negativnih strana. - Sve se više suočavamo sa negativnim posledicama o kojima se ranije nije razmišljalo. Pojava da jedan čovek ima 150 dece nameće potrebu da se uvede ograničenje, odnosno da se sperma od jednog davaoca ne koristi bezbroj puta. Limit se mora odrediti. I kod nas bi, u principu, moglo da dođe do toga pošto smo mala zemlja - ocenjuje Milivojević. U Srbiji banka sperme trenutno ne postoji mada je usvojen Zakon o vantelesnoj oplodnji kojim se ona predviđa. Nedostaju podzakonska akta, a kako saznajemo, neophodan pravilnik trebalo bi da bude završen za dva meseca, pa se prva banka može očekivati već sledeće godine. U Ministarstvu zdravlja otkrivaju za Press da će po svemu sudeći banka reproduktivnih ćelija na inicijativu Kliničkog centra Srbije biti otvorena upravo u Ginekološko akušerskoj klinici KCS. - Naša stručna javnost u potpunosti se slaže da je potrebno osnivanje takve banke. S druge strane, po Zakonu o lečenju neplodnosti ne postoji mogućnost da se u našoj zemlji žena oplodi spermom iz inostranstva - kažu u Ministarstvu zdravlja. Smanjiti broj donacija Profesor dr Ivan Tulić, načelnik Odeljenja za asistiranu fertilizaciju u Ginekološko-akušerskoj klinici u Kliničkom centru Srbije, kaže da naš zakon ograničava broj davanja semena. - U toku je formiranje pravilnika o banci. Suština je da će donator spermu moći da da samo jednoj ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Nije ni etički koristiti takvu praksu radi zarade. Prema našem zakonu, donator može više puta da donira spermu, ali samo dok se ne rodi jedno dete. Uprava za biomedicinu imaće jedinstven registar doniranih reproduktivnih ćelija koji će voditi računa ko je i gde dao seme, tako da ne može da se desi da neko bude genetski otac više puta - objašnjava Tulić. Profesor na Pravnom fakultetu Oliver Antić takođe kaže da bi trebalo smanjiti broj donacija da ne bi dolazilo do incesta. Najveće banke na svetu su „Krios internešenel" u Danskoj, „Kalifornija kriobank" u Los Anđelesu i „Ferfaks kriobanka" u Virdžiniji. Naši građani zbog veštačke oplodnje spermom nepoznatog donatora najčešće idu u Prag.
Ljubinka Račić, Ana Vlahović, Beograd
Svi traže spermu genijalaca
Psihoterapeut Zoran Milivojević navodi da ne postoje čvrsti dokazi o naslednosti psiholoških poremećaja, kao ni da nije zagarantovana mogućnost da dete genijalca bude jednako uspešno kao otac. - Pre desetak godina bio je trend uzimanja semena superinteligentnih ljudi i nobelovaca kada su se uzorci veoma dobro naplaćivali, ali se pokazalo da deca nisu nasledila iste osobine - navodi Milivojević.
Važni krvna grupa, boja kose i očiju
Prof. dr Ivan Tulić objašnjava da svaki muškarac, potencijalni donator sperme, mora da ispuni određene uslove, kao i da u većini zemalja spermu mogu da doniraju samo osobe do 40 godina. - Muškarac mora da prođe zdravstvene preglede, da uradi virusološke analize, da se proceni ličnost... Tek onda se od njega uzima sperma koja se zamrznuta čuva 180 dana da bi se ponovo istestirala, pa tek onda upotrebila - objasnio je prof. dr Tulić. Genetičar Miodrag Stojković dodaje da se u katalog upisuju i boja očiju i kose. - Dete mora da liči na nekog, pa ako su recimo oba partnera smeđa, neće dobiti plavog donatora. Ili ako jedan ima A krvnu grupu, drugi B, sigurno neće dobiti spermu donora koji je imao nultu - naveo je Stojković.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/174832/Banke+sperme+fabrike+incesta.html
advokat | 29 Oktobar, 2011 13:12
Majčinstvo se, bez sumnje, odlaže. I žene sve češće -iz različitih pobuda- prvi put rađaju u kasnim tridesetim s tim da se granice neprestano pomeraju. U Americi je već udvostručen broj prvorotki od 45. godina, a u svetu vlada "trend" da mnoge dame prvi put osete čari materinstva u vreme kad se njihovi vršnjaci igraju sa unucima. Granica za prvu trudnoću tako je sada 50 godina. Prenosimo vam iskustva starijih majki.
Ann Maloney se prvi put porodila sa 50. Ona i njen suprug John Ross su pomoću veštačke oplodnje postali roditelji. Upoznali su se kada je ona imala 47 i odmah su krenuli "u akciju". Sada kao šezdesetogodišnjakinja ima dve ćerke.
O svom iskustvu kaže:
- Hormonima sam morala da odložim menopauzu da bi rodila drugo dete. Lily ima sedam, a Isabella deset godina. I suprug i ja imamo dosta energije i veoma smo posvećeni deci. Takvi smo bili celog života, svašta smo radili, a sada smo tu neicrpnu energiju usmerili na decu - objašnjava Ann.
Ipak, njenom suprugu devojčice su deca iz drugog braka. On već ima tridesetpetogodišnjeg sina. Nada se da je sada bolji otac.
UZ MALU DECU - I STAROSNE BOLJKE
Slično iskustvo ima i Kate Garros. Ona je, priznaje, u mladosti propustila nekoliko prilika da osnuje porodicu i tek je sa 53 sa drugim mužem, takođe uz pomoć veštačke oplodnje, postala mama blizanaca Alexandre i John koji sada imaju sedam godina. Za nju je problem što su se sa decom pojavili i neminovni problemi - ona boluje od artritisa kao mnoge žene u 61. godini.
- Ja možda nisam po meri okoline i drugih, ali sam ostvarila svoj san. Nekada u šali kažem da kada sam videla da neću imati unučiće, odlučila sam da rodim decu.
MUKE SA ZAČEĆEM
Fiona Palin je zatrudnela sa 48. Godinama je imala problema sa začećem, sa suprugom Nick (63) je skoro deceniju radila na tom problemu, imala je šest oplodnji i tri tragična pobačaja. Zatrudnela je sa poslednjim sačuvanim embrionom.
- Već sam digla ruke od svega. Ali, ostala sam trudna i rodila Kiki. Još sam u šoku iako moje dete sada ima pet meseci šta sam uspela da uradim. Često se zaplačem nad njenim krevetom od sreće i uzbuđenja i neverice - ispričala je Fiona.
Njen suprug svestan je činjenice da je veoma star roditelj.
- Znam da neću doživeti njen 30. rođendan. To je sušta istina. Ali, za sada želim da uživam u ovom prelepom detetu - rekao je Nick.
Studije pokazuju da osobe koje odlažu roditeljstvo da bi izgradile karijeru imaju veće šanse da kasnije budu srećnije i zadovoljnije, a samim tim i uspešnije u odgajanju dece.
Richard Paulson, stručnjak za plodnost sa Univerziteta u Kaliforniji, koji je mnoge žene oplodio i posle menopauze kaže da se takve dame veoma ozbiljno testiraju. Prolaze analize fizičke spremnosti, psihološka ispitivanja.
- Sve žene koje su se upustile u ovakav zahvata su mlade pedesetgodišnjakinje - rekao je dr Paulson.
Rizici svakako postoje: prvoroske iznad 35 godina imaju 20 odsto veće šanse da se prevremeno porode.
Trudnice u četrdesetim imaju rizik od preeklampsije, povišenog šećera, visokog pritiska, a moguće je i da dete boluje od autizma.
http://zena.blic.rs/Porodica/8696/Porodilja_sa_50_Kada_je_zena_prestara_da_bude_mama
advokat | 29 Oktobar, 2011 10:46
29. 12. 2003.
ARHUS - Danci šire svoje gene po svetu brže nego ikad, zahvaljujući izvozu danske firme 'Krios internešenel', koja je najveća banka sperme na svetu.
Danci godišnje izvezu količinu sperme koja je dovoljna za oplodnju oko 1.000 žena, a kompanija 'Krios' je, zbog povećanje potražnje u SAD, nedavno otvorila i prvo predstavništvo u Njujorku.
Kako je javila agencija Rojters, na hiljade muškaraca, uglavnom studenata, redovno dolazi u tri centra za donaciju sperme ove kompanije, a za svaku 'donaciju' plaća im se po 250 danskih kruna (40,50 dolara).
Međutim, sam dolazak u jedan od tih centara nije dovoljan da bi se neko 'kvalifikovao' za donatora - samo oko 10 odsto donacija je dovoljno kvalitetno da može da zadovolji stroge kriterijume kompanije 'Krios'.
Kompanija 'Krios', koja izvozi spermu u 40 zemalja sveta, za sada prima samo donatore iz Danske, ali će za godinu, ili dve, početi da prihvata i donatore iz Azije i Afrike.
Osnivač i direktor kompanije 'Krios' Ole Shou objašnjava da je Danska, koja ima 5,3 miliona stanovnika, najveći donator sperme u svetu, zbog toga što ima dobru tehnologiju i što je ta praksa društveno prihvaćena.
'Mi smo razvili tehniku, zahvaljujući kojoj najmanje 30 odsto žena začne već posle prvog pokušaja veštačke plodnje, dok većina drugih centara za donaciju sperme ne može da dostigne veći procenat od 10 odsto', kaže on.
Osim toga, u Danskoj ne važe mnogi tabui zbog kojih se praksa davanja sperme u drugim zemljama smatra čudnom. Situacija je slična i u drugim skandinavskim zemljama, čime se može objasniti podatak da se jedna trećina svetske 'industrije sperme' nalazi upravo u tom regionu.
http://www.blic.rs/stara_arhiva/svet/53368/Danci-najveci-donatori-sperme
|
|
advokat | 29 Oktobar, 2011 10:40
Vlada Federacije BiH i Klinički centar Univerziteta u Sarajevu potpisali su ugovor o sufinanciranju projekta osnivanja prve banke sperme u Bosni i Hercegovini.
Federalno ministarstvo obrazovanja i znanosti osiguralo je 30.000 KM, kojima će početi financiranje ovog vrlo važnog projekta.
Precizna svrha
Međutim, prva banka sperme u BiH imat će vrlo preciznu svrhu. Kako objašnjava šef kirurških disciplina KCUS-a dr. Mustafa Hiroš, banka se uspostavlja isključivo zbog mladih muškaraca koji imaju teške oblike malignih oboljenja, a njihova sperma se rezervira prije početka liječenja za potrebe reprodukcije. Kako je objašnjeno, cilj ovoga projekta je da se tim mladim ljudima, nakon procesa liječenja i rehabilitacije, omogući kvalitetan i normalan socijalni život i zasnivanje obitelji. Dosad se za takve intervencije pomoć tražila u medicinskim centrima u Zagrebu i Ljubljani. Veći dio opreme za potrebe uspostave banke sperme smješten je na Institutu za kliničku patologiju i citologiju KCUS-a, a stručnjaci navode da će proces krenuti uskoro, odnosno čim bude kompletirana oprema. S tehničke strane, postupak pohranjivanja sperme nije zahtjevan, a posebna tehnologija omogućava da se sperma čuva idućih deset godina.
Kada je u pitanju dostupnost banke sperme za sve druge zainteresirane donatore i korisnike, na to će se u BiH očito čekati još neko vrijeme. Zakonski okvir skoro da i ne postoji. Praksa u svijetu je takva da su vrlo stroga pravila, pa u većini uređenih zemalja da bi muškarac dao svoje sjeme, mora ispuniti niz propisanih uvjeta.
Anonimni postupak
Zabranjeno je davanje sperme poznatim osobama i rođacima, a cijeli postupak je
potpuno anoniman. Muškarci mogu spermu dati u dobi do 40 godina. Prije donacije testiraju se na HIV, hepatitis B i C, a mora postojati i povijest nasljednih oboljenja u obitelji koja bi se mogla prenijeti na dijete. Ova i druga'pravila morat će biti utvrđena i u BiH, kako bi se spriječile zloporabe banke sperme.
Projekt
Uskoro čuvanje jajnih ćelija i u BiH
Šefica Instituta za kliničku patologiju i citologiju KCUS-a dr. Nurija Bilalović najavila je skori početak projekta koji bi uključivao i žene. Već od sljedeće godine trebalo bi se početi s čuvanjem jajnih ćelija za potrebe reprodukcije. Vjeruje se kako će i ovaj projekt dobiti potporu mjerodavnih institucija, uključujući resorna federalna ministarstva. Slična praksa odavno postoji u mnogim zemljama svijeta, ali i u najbližem bh. susjedstvu.
advokat | 29 Oktobar, 2011 10:37
У САД-а планира се потпуна забрана сурогат материнства, без обзира на то што је за хиљаде породица, то једини начин добијања, односно рођења сопственог детета. Забрану подржавају црква и феминисткиње. У Русији је дозвољено сурогатно материнство. Специјализоване клинике пружају услуге мајки сурогата како домаћим, тако и страним клијентима .
Процедура подразумева да у репродуктвне органе сурогат мајке бива постављен ембрион оплођен генетским ћелијама биолошких родитеља. Сурогат мајка одржава трудноћу и рађа биолошки страно дете и даје га биолошким родитељима. Процедура је сложена, јер између осталог, тело „привремене мајке“ може да одбаци ембрион као „страно тело“. Због тога, овој се методи прибегава само у крајњем случају. Такође сурогат материнство је повезано са многим моралним питањима и проблемима. Неретко се дешава да се сурогат мајка за време трудноће толико привикне и заволи туђе дете да по рођењу одбија да га преда биолошким родитељима. А такође дешава се и обрнута ствар- да родитељи по рођењу детета одбијају да га преузму. О судбини саме деце, чини се, најмање се мисли.
У САД, где услуге сурогатних мајки, користи око хиљаду парова годишње, нема јединственог става по питању овог захвата- у већини држава, овај је поступак дозвољен и регулисан је законски. У Русији, сурогатно материнство, засновано је више на добровољној основи и договору заинтересованих страна. Постоји одређени број медицинских центара који званично нуде ову услугу. Конкретне статистике по овом питању нема. Правна страна овог поступка, по мишљењу руских адвоката, још је слаба. Неких већих преступа у вези са овим питањем, за последњих пар година, колико се практикује ова процедура, ипак, није било.
Црква мисли да сурогатно материнство подрива светост брака и зачетак новог живота. Феминисти говоре о експлоатацији жене.
Главни лекар једне од московских клиника Ким Клечијан, мишљења је да сурогатно материнство, за оне парове који не могу природним путем родити своје дете, сасвим оправдано- у том смислу и психолошки.
Заговорници ове методе обично наводе да је сурогат материнство, за оне жене које не могу родити своје дете, начин да ипак образују своју породицу. Шта више, дете рођено на овај начин, носи генетски материјал оба биолошка родитеља. Сурогатна мајка, заузврат добија, обично, приличну материјанлу надокнаду- у САД, често и до сто хиљада долара. У Русији су суме далеко мање, у просеку око 25 хиљада долара. И користити се услугама сурогат мајки је много једноставније. Имајући у виду ове факторе, као и то што ће у САД, највероватније забранити овај метод, није искључено да ће, заинтересовани американци, долазити у Русији у потрази за сурогат мамама. А тада ће свакако бити неопходно донети закон и целу процедуру правно регулисати, како не би дошло до стварања „ црног тржишта“.
advokat | 29 Oktobar, 2011 10:34
Односи између мајки које ће носити дете за друге и људи који ће преузети дете после рођење у Србији ће убудуће бити уређивани уговором. Сурогат материнство ће бити могуће у ситуацијама када не постоји други начин да се оствари биолошко родитељство.
Сурогат материнство, односно рађање за другог, ускоро би требало да буде правно регулисано у Србији, тако да ће се односи између мајке која ће носити и родити дете за другу жену и њеног супружника или ванбрачних партнера који ће преузети дете после рођења, уређивати уговором.
Тај уговор би оверавале судије или јавни бележници, а поред осталог регулисао би и висину накнаде разумних трошкова изазваних ношењем и рађањем за другог које би се дозволило само уколико жена не може да зачне природним путем.
"Та значајна новина предвиђена је преднацртом Грађанског законика у циљу остваривања, односно проширивања права на заснивање породице, у случају када се породица не може засновати на други начин, ни природним путем, ни другим поступцима биомедицински потпомогнутог зачећа", изјавила је члан радне групе за израду законика Оливера Цвејић Јанчић.
За овај начин заснивања породице је изузетно важно то што би бар један од супружника или ванбрачних партнера био биолошки, односно генетски родитељ детета, а могуће је да то буду и оба.
"Предности овог начина заснивања родитељског односа су вишеструке, јер поред омогућавања неплодној жени да уз помоћ друге жене, која на то пристане, постане мајка детета, ту су у питању и уштеде финансијске природе", указала је професорка Цвејић Јанчић, стручњак за приватно право.
Она је напоменула да рађање за другог не би могло да се користи уколико не постоје медицински разлози због којих једна жена не може природним путем да зачне.
"Не би могло да се користи у случају да нема сметњи или када из медицинских разлога није пожељно да жена носи и роди дете, на пример због преноса наследних болести на дете", истакла је Цвејић Јанчић.
Регулисање накнаде трошкова
Уговор не би био дозвољен између блиских сродника између којих није дозвољено склапање брака, али пошто у упоредном праву има и супротних решења, писци преднацрта законика су оставили отворено питање, у виду алтернативе.
Тако би могла да буде предвиђена и могућност да уговор буде закључен између блиских сродника уколико се ради о "потпуној, гестацијској сурогацији - када се за оплодњу користе искључиво оплодне ћелије будућих родитеља", објаснила је професорка.
Уговором би требало да буде уговорена и висина накнаде разумних трошкова изазваних ношењем и рађањем за другог, као што су трошкови за губитак зараде, медицинских услуга, смештаја, посебне или појачане исхране сурогат мајке и слично.
Приликом предвиђања "сурогат материнства", писци преднацрта грађанског законика имали су у виду да имућнији парови овај поступак реализују у иностранству уз много веће трошкове и много веће проблеме него када им је то доступно и у нашој земљи.
Поред тога, радна група сматра да медицинска достигнућа треба да служе човеку и његовој добробити, што би овде био најочигледнији случај, истакла је професорка.
Рађање за другог је предвиђено у Русији, Украјини, Грузији, Грчкој, Израелу, Енглеској, Белгији, Холандији, Индији, у појединим државама САД и Аустралије, у Канади и другим.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/965262/%D0%9B%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5+%D1%81%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%82+%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0.html
advokat | 29 Oktobar, 2011 10:11
HAARETZ - 28.10.2011 21:07 Izraelska djeca rođena sa tjelesnim manama sve češće podižu tužbe protiv doktora što su uopšte dozvolili da se rode. Ovakve tužbe, kojih je od 1987. do danas bilo oko 600, podstakle su izraelsku vladu da pokrene istragu.
Prema mišljenju medicinskih etičara, ovi slučajevi tzv. bespravnog rođenja otvaraju ozbiljna moralna pitanja - s jedne strane o vrijednosti života invalida, a sa druge o pritiscima na doktore koje mogu uzrokovati.
Naime, tužbe bi mogle da natjeraju doktore da se iz pretjeranog opreza ponekad odluče da prekinu čak i zdravu trudnoću. Neki etičari optužuju advokate da u potrazi za profitom iskorištavaju zajednice u kojima postoje visoki nivoi genetskih oboljenja.
Slučajevi "bespravnih rođenja" u kojima roditelji traže odštete za podizanje invalidne djece nisu rijetkost. Prošli mjesec jedan kalifornijski par je dobio četiri miliona dolara odštete nakon što doktori sonografima nisu uspjeli da otkriju da im sin nema noge i jednu ruku.
"Teško mi je da shvatim roditelje koji izlaze pred sud i pred svojom djecom kažu kako bi bilo bolje da se nisu rodila", rekao je rabin Avraham Steinberg, etičar iz Medicinske škole pri hebrejskom univerzitetu Hadaš u Jerusalimu, koji se pita "kakve to psihološke posljedice ima po djecu?"
Jedan od prvih uspješnih slučajeva zabilježen je 1980. u Kaliforniji kada je jedno dijete tužilo doktore zato što se rodilo sa teškim neurodegenerativnim stanjem koje se zove Taj-Sačsova bolest. Nakon pravnog presedana, koji je postavljen 1987. godine, u Izraelu broj tužbi neprekidno raste. U mnogim zemljama, među kojima i Velikoj Britaniji te većini američkih saveznih država, takve tužbe ne prihvataju.
http://www.nezavisne.com/umjetost-zabava/zanimljivosti/Djeca-tuze-doktore-jer-su-dozvolili-da-se-rode-112489.html
Trekbekovi (0)