Biljana

Вишак времена, али, пре свега, љубав према деци, мотивисало је Драгицу Танасковић да у својој породичној кући, поред двоје биолошке деце, сама одгаји још десеторо малишана.

Она је рекла Танјугу да је сву децу сама однеговала као да им је биолошка мајка и додаје да никада није правила разлику међу њима.

"Када су ми син и ћерка имали 14, односно седам година постала сам хранитељ и добила прву девојчицу из Сарајева. Ускоро је у наш дом дошла и њена сестра. Њих две су се први пут виделе код мене у дому", присећа се Танасковићева.

Она је додала да је сада и бака малишанима деце која су одрасла у њеној кући.

Танасковићева, која има 22 године хранитељског искуства, наводи да данас није у контакту само са малишанима који су отишли на усвајање. "Однеговала сам и две бебе од три месеца. Једна је са четири године отишла на усвајање, друга са 17 година и са њима данас нисам у контакту", вели она.

Сада се Драгица брине о петнаестогодишњој девојчици и младићу старом 17 година и са поносом истиче да се сва њена деца лепо слажу и живе као права браћа и сестре.

Да би неко постао хранитељ, мора прво да упути захтев Центру за социјални рад у Великој Плани, а затим пролази обуку у Центру за родитељски смештај деце без родитељског старања у Милошевцу, објаснила је Танасковићев, и додала да се последњих година све више парова одлучује да постану хранитељи.

Према њеним речима, сада је у 160 хранитељских породица у Милошевцу смештено 180 деце из целе Србије, од којих је 80 са посебним потребама.

Указујући да у Милошевцу хранитељство представаља традицију, она је навела да се тај одговоран посао преноси на генерације - са мајке на ћерку, али и остале чланове породице.

Такав пример је Душица Јелић која каже да се на хранитељство одлучила пре шест година, када је остала без посла у државној фирми, али и захваљујући свекрви која је хранитељ и одгајила је 15 деце.

Јелићева је објаснила да је, после завршене обуке "Сигуран корак до хранитељства", убрзо, поред две ћерке, почела да се стара и о дечаку из Дома у Звечанској улици у Београду.

Саговорница Танјуга наводи да се сада она и супруг, али и читава породица, брину и о две девојчице - сестре, од којих једна са посебним потребама.

Сва деца су нам једнака и исте услове имају сви, каже једна од хранитељица из Милошевца.

Центар за смештај деце без родитељског старања у селу Милошевац почео је да ради 1931. године и најстарија је установа за децу без родитеља у Србији.

Центар ове године обележава 80 година постојања, а до сада је однеговано више од 4.500 деце из свих крајева бивше Југославије.

http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/hraniteljstvo-kao-nacin-zivota_288971.html