Biljana

U 58. godini čekam blizance

advokat | 29 Decembar, 2011 07:43

Gordana Golubović, 15. 12. 2010. 00:05

Ne razmišljam o tome koliko imam godina, to su za mene samo brojke. Ja sam zdrava, vitalna i spremna da postanem majka, istakla je u ispovesti za „Dejli mejl“ Kerol Hopson, koja je uz pomoć donatora sperme i jajnih ćelija ostvarila svoju prvu trudnoću, i to blizanačku.

Kerol Hopson (58), advokat po zanimanju, potrošila je godine života i više od 20.000 funti, kako bi ostvarila svoj san da rodi dete. Sada je u 29. nedelji trudnoće i s nestrpljenjem čeka dan kada će u naručje priviti blizance. Priznaje da ne podnosi lako trudnoću, ali se striktrno pridržava saveta lekara kako se ništa ne bi iskoplikovalo.
– Poput većine trudnica, u prvim mesecima sam patila od jutarnjih mučnina i bolnog oticanja nogu, a najveći problem mi je zadavao opasno visok krvni pritisak– priča budućna majka. – Sve vreme uzimam terapiju za visok pritisak i primam injekcije koje pomažu da se pluća kod beba brže razviju. Lekari se nadaju da neće biti komplikacija do 34. nedelje, kada planiraju da me porode carskim rezom. Potpuno sam svesna rizika po sopstveno zdravlje, ali želja da imam decu nadjačava bilo kakav strah.
Trudnoća u poznim godina nije jedino što iznenađuje u priči Kerol Hopson. Kao i većina žena njenog doba, i ona je uveliko zašla u menopauzu.

S obzirom da je veštačka oplodnja urađena uz pomoć donirane sperme i janih ćelija, dečak i devojčica koje čeka, neće nositi njeno genetsko nasleđe. Štaviše, blizanci će biti mešavina različitih rasa. Donor jajne ćelije je 24-godišnja devojka iz Indije, a donor sperme visokoobrazovani mladić iz jedne skandinavske zemlje. Veštačka oplodnja je uspela tek iz petog puta.

Žene u Velikoj Britaniji nisu spremne da doniraju jajne ćelije, zato je Kerol odlučila da donora potraži u Indiji

ZDRAVA SAM I SPREMNA DA POSTANEM MAJKA

Ovo je, kako je prokomentarisao novinar „Dejli mejla“, veoma intriganta priča o savremenom materinstvu, koja otvara i neka etička pitanja. Kerol je pokazala da je spremna na sve kako bi ostvarila toliko željeno potomstvo. Kada se bude porodila,
ona će biti druga po starosti prvorotka u Velikoj Britaniji. Najstarija je Patriša Rašbruk, koja je rodila sina u u 62. godini.
– Ne razmišljam o tome koliko imam godina, to su za mene samo brojke. Ja sam zdrava, vitalna i spremna da postanem majka – bez trunke zebnje kaže Kerol. – Ima dosta onih koji ne odobravaju moju odluku da u ovim godinama rađam i da decu odgajam kao samohrana majka, ali ja ne vidim nikakav problem u tome.

Takođe, ne sumnjam da ću tu decu osećati kao svoju, iako neće nosti moje gene.
Neki ljudi, kometariše Kerol, čim napune 50 godina, odustaju od života, gube sva interesovanja i kao da samo čekaju da umru. Ali to nije tako u mom slučaju, naglašava ona.
– U svojim dvadesetim i tridesetim štitila sam se na sve načine kako bih izbegla trudnoću, jer sam mislila da za to uvek ima vremena. Onda došle i prošle 40. i ja sam shvatila da je moj život nepotpun bez deteta. Želela sam da iskoristim svaku šansu koju nudi savremena medicina.

NE OBESHRABRUJU ME NEGATIVNI KOMENTARI

Kerol se svakodnevno suočava sa predrasudama vezanim za njeno kasno majčinstvo, i kaže da je ne obeshrabruju negativni komentari.
– Ima onih koji me opužuju da sam sebična, da idem protiv prirode. Recite mi, da li idu protiv prirode ljudi kojima se radi transplantacija srca? Ja ne smatram da sam sebična zašto što želim da budem majka. Ljudi me pitaju kako ću uopšte u ovim godinama da se nosim sa blizancima, te kako će to izgledati kad krenu u školu, a majka im ima 63. godine… Da budem iskrena, mene to uopšte ne brine. Sigurna sam da će s vremena na vreme biti teško, ali zar nije tako svakoj majci koja odgaja dete?
Kerol nema nikavih moralnih dilema ni zbog toga što je, poput većine žena iz Zapadnih zemalja, donora za jajne ćelije potražila u siromašnijim Istočnim zemljama Ona ima logično objašnjenje za to.
– Žene u Velikoj Britaniji nisu još uvek spremne da doniraju jajne ćelije, zato sam odlučila da donora potražim u Indiji. Ne opterećujem se ni time što će moja deca biti mešovite rase. Mi danas živimo u multietničkom društvu, u kome se više ne gleda na poreklo i boju kože.

ZRELOST I MUDROST SU NA MOJOJ STRANI

Ono što je još zanimljivo u slučaju ove Britanke, jeste njena profesija. Ona je advokat i socijalni radnik u Nacionalnoj agenciji za podršku ugroženoj deci. U svojoj dugogodišnjoj praksi bila je svedok mnogih potresnih sudbina dece koje su roditelji zanemarivali ili fizički zlostavljali. To joj je, kaže, dalo uvid u emocionalne i fizičke potrebe dece. Među tim potrebama je, priznaje Kerol, i očinska briga, ali ona smatra da može odgajiti zdravu i normalnu decu i bez prisustva muškog roditelja.
– Kroz svoj posao, videla sam šta sve roditelji mogu da urade svojoj deci, često iz neznanja i nezrelosti. Eto, bar su te dve stvari – zrelost i mudrost – na mojoj strani – samouvereno kaže Kerol.

http://zena.blic.rs/Porodica/5105/U_58_godini_cekam_blizance