Biljana

Biotehnološki imperijalizam I

advokat | 27 Decembar, 2011 08:10

Mara Knežević Kern | jul 7, 2011 at 23:51

Piše Mara Knežević Kern

Ako je globalizacija sofisticirani naziv za hegemonizam i imperijalizam, onda genetski inženjering postaje sinonim za biotehnološki imperijalizam. U spiralu biotehnološkog nasilja upleteni su i pipci farmakoindustrije, a u njemu učestvuju velike korporacije, nesavesni korumpirani lekari, čak i ucenjeni studenti. Svi oni deo su lanca zla koji proizvodi bolesti kako bi omogućili nalogodavcima da na tržište iznesu novi „lek“

Dvadeseti vek je obeležila vera pripadnika zapadne civilizacije u neograničene mogućnosti analitičke, dekartovske nauke, ali je stiglo i konačno otrežnjenje – umesto da rezultati te nauke čoveku daju natprirodne moći, postojeći svet su doveli do uništenja.
Knjiga dr Marijana Jošta i dr Tomasa Koksa „Tehnologija samouništenja“ bavi se negativnim posledicama razvoja biotehnologije, upozoravajući na trend opšte degradacije nauke i struke: „Dekartova doktrina dovela je do toga da naučnici danas do te mere sužavaju svoje specijalizacije, da na kraju znaju sve o ni o čemu… Ne samo da je naučnik sve manje svestan celine, u čijem fragmentu stiče nova specijalistička saznanja, nego postaje sve svesniji činjenice da saznajna

nauka generiše sve više problema koje valja rešiti, pre no što se prikupi dovoljno informacija za razumevanje celine.“
Autori upozoravaju na činjenicu da je naša generacija prva generacija u istoriji ljudskog roda koja će izgubiti više znanja nego što će ga steći. „Naučnici postaju društveni mesečari, zbog materijalne koristi – koju im osigurava komercijalizacija pronalazaka – ne žele sagledati društvene posledice svojih istraživanja.“ Etika je prva žrtva.
U trci za zaradom, samozvani bioinženjeri ulaze u živi organizam kao u mašinu kojoj treba „unaprediti“ sklop, verujući da je mogu replicirati u bezbroj identičnih kopija. Prepoznavši vezu sa globalnim projektima, koji nam se nasilno nameću od strane centara moći, autori zaključuju da je globalizacija „sofisticirani naziv za hegemonizam i imperijalizam, a genetski inženjering postaje sinonim za biotehnološki imperijalizam“.

NUSPOJAVA SMRT
U spiralu biotehnološkog nasilja upleteni su i pipci farmakoindustrije, koja uz pomoć nesavesnih lekara preuzima svoj deo plena. Velike farmaceutske kuće u SAD potroše i do 40.000 dolara godišnje po lekaru praktičaru, kako bi ga motivisale da prepisuje njihove lekove, kao i da se bave „of label“ marketingom, ne bi li uveli u upotrebu još neispitane lekove.
O ovoj pojavi je, posle višegodišnje saradnje sa lekarima praktičarima, konačno progovorio insajder – dr Džon Virpen, procenivši da je 75 odsto lekara na taj način korumpirano.
Dr Virpen je karijeru započeo u Velikoj Britaniji, radeći kao trgovački putnik za „Lili“, jednu od najvećih farmaceutskih kompanija na svetu, da bi vremenom napredovao do izvršnog direktora i proizvodnog menadžera za Skandinaviju.

Nemirna savest nagnala je dr Virpena da napiše knjigu „Nuspojava smrt“ – svojevrsno javno pokajanje, u kojoj priznaje da je u interesu kompanije učestvovao u podmićivanju, prevarama i davanju lažnih informacija. Ova ispovest je, pre svega, upozorenje ljudima širom sveta na opasnost od nekritičkog uzimanja prepisanih lekova.
Autorov jedini motiv da izdrži na tom poslu, u uslovima surove konkurencije, bio je strah za egzistenciju. Dr Virpen je Indijac (rođen u Britanskoj Gvajani), što je u zapadnoj civilizaciji hendikep, koji je mogao da prevaziđe samo upornim radom i pristajanjem na pravila igre. Do koje mere su „obojeni“ inferiorni u zapadnoj „demokratiji“ svedoči podatak da je bio pred otkazom kad je, bez prethodnog odobrenja pretpostavljenih, angažovao „obojenog“ saradnika.
Dr Virpen konstatuje da se, u međuvremenu, situacija na tom polju drastično izmenila:
„Nekada je ovaj posao zahtevao veliki fizički i emotivni angažman: morao sam da steknem poverenje lekara, čak da postanem prijatelj njegove porodice, da pamtim rođendane njegove dece, kako bih u odsudnom trenutku mogao da zamolim da mi pomogne oko ispunjenja plana. Danas se to odvija na sofisticiranoj tehnološkoj ravni: kompanija koja pravi program povezana je sa proizvođačem – čije lekove ubacuje na listu lekova za određenu bolest. Lekar dobije gotov program, samo ukuca bolest i dobije lek koji treba prepisati. Na taj način je došlo do uštede u broju podmićenih manipulanata, iz čega je često isključen čak i lekar. Drugi način zaštite interesa kompanije se ostvaruje vrbovanjem studenata, koji se donacijama i stipendijama vezuje za „darodavca“, kako bi kasnije na odgovarajući način vratio dug.

(nastaviće se)

http://www.pecat.co.rs/2011/07/biotehnoloski-imperijalizam/