Blogograđanima,

Koji imaju prebivalište ili boravište u Blogogradu, želim puno mira, zdravlja, ljubavi, profesionalnog uspjeha i lične sreće u 2012. godini.

B.

U savršenom prazničnom scenariju većine filmova, mama i tata se bude rano na Božićno jutro i sa osmehom kažu deci (opet idealno dečaku i devojčici da je kucnuo trenutak koji su iščekivali i oni zajedno, u sreći i nestrpljenju, otpakuju poklone uredno složene ispod velike okićene jelke. Međutim, ovaj scenario je u svetu, a sve češće i u Srbiji, čista fantazija za veliki broj porodica u kojima deca ne žive sa oba biološka roditelja. Danas se odrastanje deteta sve češće odvija u okolnostima koje se mnogo razlikuju od tradicionalnog porodičnog nukleusa. U vreme praznika ovo posebno izlazi na videlo u situacijama kad bivši partneri zbog nerešenih odnosa, uzajamne ogorčenosti i straha od samoće zaboravljaju na razumno ponašanje.

Praznici su, sami po sebi, period obojen intenzivnim emocijama, pa nije potrebno mnogo da se od nečega što počne kao nevina i lepa porodična tradicija razvije borba oko dečijeg prisustva proslavi, čak i pravi mali rat za dečiju ljubav. Psiholozi su analizirali neke od najčešćih „problematičnih situacija“u domovima dece sa razvedenim roditeljima i dali predloge kako one mogu da se prevaziđu.

Problem br. 1

Dete želi da provede praznike samo sa jednim roditeljem.

Rešenje

U takvoj situaciji roditelj kome se saopštva ovakva vest sigurno oseća sumnju da je bivši partner nagovorio mališana na takvu ideju ili ga nekako podmitio, ali najbolji odgovor u tom momentu je da ćete razgovarati sa tatom/mamom i smisliti rešenje koje će svima odgovarati.
U određenoj meri, takav odgovor će biti olakšanje za dete jer će znati da roditelji kontrolišu situaciju. Ukoliko je dogovor suviše teško postići, jer je sve još uvek sveže, dobra ideja je da popričate sa posrednikom ili savetnikom za porodična pitanja. Ukoliko nije problem u dogovoru između roditelja već dete ima izražen odbojan stav, ovakva savetovališta preuzimaju na sebe i razgovor sa detetom da se problem reši.

Problem br. 2

Dete je depresivno u vreme praznika jer mu nedostaje drugi roditelj, kako pobediti to loše raspoloženje i pomoći mu?

Rešenje

U ovakvoj situaciji deca su često promenljivog raspoloženja, pomalo tužna, pomalo plačljiva, malo ljuta. Roditelji treba da saslušaju dete, da budu tu za njega i pokažu mu da primećuju i razumeju njegov bol. Nemoguće je pružiti detetu instant rešenje jer ono jednostavno ne postoji. Možete da mu kažete da je u redu to što mu nedostaje tata/mama jer i ono nedostaje njemu/njoj.  Deca razmišljaju kao odrasli i lakše im je ako vide da neko razume kako se osećaju. Na ovaj način problem nije rešen, ali najgore što možete da uradite je da ga ignorišete. Dete će ovako imati osećaj da ste ga saslušali i moći će nakon tog emocionalnog olakšanja da uživa u dobrim delovima dana.

Problem br. 3

Bivši partner zasipa dete poklonima koji su mnogo skuplji od onoga što vi možete da priuštite.

Rešenje

Veoma je lako upasti u zamku takmičenja sa bivšim partnerom, posebno kada je u pitanju nešto što činite za dete. Međutim, ovo takmičenje može samo da naškodi odnosu između bivših partnera, a neće prijati ni detetu koje je “između dve vatre”. Ukoliko se već nađete u takvoj zamci, porazgovarajte sa partnerm i dogovorite se kako da ograničite ono što preti da unese razdor. Na primer, ukoliko postoje novi partneri u vašim životima, podelite troškove kupovine poklona na pola sa njima, dogovorite se šta ćete kupiti i podelite račun ili dogovorite pravila – recimo po tri poklona od svakog roditelja uz određenu maksimalnu vrednost koju ne smete da premašite.

Problem br. 4

U situaciji u kojoj partneri dele starateljstvo nad detetom, ali su obe strane zasnovale nove brakove u kojima imaju decu, da li je bolje da dete prisustvuje dvema proslavama Nove godine i Božića ili je to suviše stresno?

Rešenje

U ovoj situaciji partneri prvo treba da se zapitaju na koji način dete može da se oseti kao član obe porodice. Sigurno će biti poteškoća oko organizacije, u najboljem slučaju verovatno su domovi bivših partnera u različitim delovima istog grada, ili možda obe porodice imaju istu tradiciju i otvaraju poklone u istom momentu pa dete ne može da učestvuje u tom momentu u oba doma. U svakom slučaju, potrebno je da roditelji budu iskreni i nastoje da pruže detetu osećaj pripadnosti i učestvovanja u slavlju obe porodice. Ako se pokloni u obe kuće otvaraju u isto vreme, rešenje može da bude da dete otvori poklon od tate u maminoj kući, naravno, uz uslov da se mama jednako iskreno raduje kad dete otvara oba poklona. Bake i deke takođe mogu pozitivno da reaguju na takvu situaciju i objasne detetu da je srećno jer „ima čak dve porodice“ umesto da ga sažaljevaju jer su mu roditelji razvedeni.
Razumljivo je da nakon razvoda i zasnivanja druge porodice roditelji imaju potrebu da stvore nove porodične tradicije koje će činiti dečija sećanja na detinjstvo, ali nastojte da uzmete u obzir da i vaš bivši partner ima iste potrebe i jednako želi da učestvuje u dečijem životu.

http://www.najboljamamanasvetu.com/2011/12/praznici-u-porodicama-razvedenih-roditelja/

 

Izvor: -->

Objavljeno: 18.02.2010 u 9:54 časova

Ako želite najbolje svom detetu, prestanite da budete „helikopter” koji stalno patrolira nad njegovim životom. Deca iz brakova u kojima su roditelji posvećeni jedni drugom žive zdravije od onih čije majke su strast i želje usmerile na decu, a ne na muža, smatra Dejvid Kod, dugogodišnji porodični terapeut i kolumnista časopisa „Wall Street Journal”.

Deca će biti srećna, ako se i vi zadovoljni životom. Interakcija roditelja i dece je važan deo odnosa Spretna, snalažljiva, uspešna deca ne trče po ceo dan na časove francuskog, violine, klavira, karatea…

Navalentno roditeljstvo
Dejvid Kod, autor svetskog bestselera knjige „Odgajite srećnu decu, mislite na brak” kaže da je današnji mit broj jedan u vezi roditeljstva „što više pažnje deca imaju, to će biti kasnije bolja”. Smatra i da je „navalentno roditeljstvo” bolest modernog doba.

- Prezaštićenost šteti razvoju deteta. Kada je roditelj skoncentrisan samo na dete, žrtvuje svoju sreću i ugrožava sopstveno postojanje. Ako je vreme tokom dana posvećeno samo najmlađima, šta će jesti, kada će jesti, kada će se i s kim igrati…, to nije dobar model ponašanja. Roditelj je i ljudsko biće sa svojim potrebama, a ne samo reproduktivnom misijom – kaže Kod.

Ne trošite energiju
On čak ide korak dalje u svom objašnjavanju, pa kaže da je preterani nadzor dece „uzaludno trošenje energije”, a smatra da je najveći dar koji možete dati detetu – da vi imate srećan i uzoran brak. To, veruje, stvara suštinski ispravnu sliku o svetu i životu.

Ali, šta ako je dete samo po sebi zahtevno i traži vašu pažnju? Kod veruje da mnoge brige koje roditelji imaju oko dece su u stvari više usmerene na njihovu anksioznost i brak.

- Često mislimo da samo nemamo dovoljno vremena za svoje supružnike. Ali, kada se dvoje rastanu, jedan roditelj obično postane blizak detetu što znači da vremena ima, samo je pogrešno usmereno. U takvim situacijama roditelj nikako ne sme svoje dete da tretira kao prijatelja i da očekuje da on to radi isto. U takvim odnosima teže je poštovati i postaviti granicu koja mora da postoji da bi se oblikovao dečiji karakter. Ako mu stalno povlađujete i ono uvek istera po svome, činite mu „medveđu uslugu”. Ljudi u kasnijem životu mu to neće trpeti.

Roditelji posvećeni jedno drugom
S druge strane, roditelji koji otvoreno kažu da ulažu sebe i odnos sa partnerom, odbijaju povremeno dečije zahteve, izloženi su javnoj sramoti.

- Kada roditelji otvoreno kažu da se strasno i žarko vole, čak više nego što vole svoju decu to je skandal, a u stvari je normalna stvar. Bilo bi divno kada bi svi razumeli i znali da deca iz brakova u kojima su roditelji posvećeni jedni drugom žive zdravije od onih čije majke su strast i želje usmerile na decu, a ne na muža – objašnjava Kod napominjući da ovakav pristup ne znači dugu krajnost odnosno zanemarivanje najmlađih ukućana.

http://www.lepotaizdravlje.rs/srec-brak-je-okolina-za-zdraviju-decu

 

Ne razmišljam o tome koliko imam godina, to su za mene samo brojke. Ja sam zdrava, vitalna i spremna da postanem majka, istakla je u ispovesti za „Dejli mejl“ Kerol Hopson, koja je uz pomoć donatora sperme i jajnih ćelija ostvarila svoju prvu trudnoću, i to blizanačku.

 

Kerol Hopson (58), advokat po zanimanju, potrošila je godine života i više od 20.000 funti, kako bi ostvarila svoj san da rodi dete. Sada je u 29. nedelji trudnoće i s nestrpljenjem čeka dan kada će u naručje priviti blizance. Priznaje da ne podnosi lako trudnoću, ali se striktrno pridržava saveta lekara kako se ništa ne bi iskoplikovalo.
– Poput većine trudnica, u prvim mesecima sam patila od jutarnjih mučnina i bolnog oticanja nogu, a najveći problem mi je zadavao opasno visok krvni pritisak– priča budućna majka. – Sve vreme uzimam terapiju za visok pritisak i primam injekcije koje pomažu da se pluća kod beba brže razviju. Lekari se nadaju da neće biti komplikacija do 34. nedelje, kada planiraju da me porode carskim rezom. Potpuno sam svesna rizika po sopstveno zdravlje, ali želja da imam decu nadjačava bilo kakav strah.
Trudnoća u poznim godina nije jedino što iznenađuje u priči Kerol Hopson. Kao i većina žena njenog doba, i ona je uveliko zašla u menopauzu.

S obzirom da je veštačka oplodnja urađena uz pomoć donirane sperme i janih ćelija, dečak i devojčica koje čeka, neće nositi njeno genetsko nasleđe. Štaviše, blizanci će biti mešavina različitih rasa. Donor jajne ćelije je 24-godišnja devojka iz Indije, a donor sperme visokoobrazovani mladić iz jedne skandinavske zemlje. Veštačka oplodnja je uspela tek iz petog puta.

Žene u Velikoj Britaniji nisu spremne da doniraju jajne ćelije, zato je Kerol odlučila da donora potraži u Indiji

ZDRAVA SAM I SPREMNA DA POSTANEM MAJKA

Ovo je, kako je prokomentarisao novinar „Dejli mejla“, veoma intriganta priča o savremenom materinstvu, koja otvara i neka etička pitanja. Kerol je pokazala da je spremna na sve kako bi ostvarila toliko željeno potomstvo. Kada se bude porodila,
ona će biti druga po starosti prvorotka u Velikoj Britaniji. Najstarija je Patriša Rašbruk, koja je rodila sina u u 62. godini.
– Ne razmišljam o tome koliko imam godina, to su za mene samo brojke. Ja sam zdrava, vitalna i spremna da postanem majka – bez trunke zebnje kaže Kerol. – Ima dosta onih koji ne odobravaju moju odluku da u ovim godinama rađam i da decu odgajam kao samohrana majka, ali ja ne vidim nikakav problem u tome.

Takođe, ne sumnjam da ću tu decu osećati kao svoju, iako neće nosti moje gene.
Neki ljudi, kometariše Kerol, čim napune 50 godina, odustaju od života, gube sva interesovanja i kao da samo čekaju da umru. Ali to nije tako u mom slučaju, naglašava ona.
– U svojim dvadesetim i tridesetim štitila sam se na sve načine kako bih izbegla trudnoću, jer sam mislila da za to uvek ima vremena. Onda došle i prošle 40. i ja sam shvatila da je moj život nepotpun bez deteta. Želela sam da iskoristim svaku šansu koju nudi savremena medicina.
 

NE OBESHRABRUJU ME NEGATIVNI KOMENTARI

Kerol se svakodnevno suočava sa predrasudama vezanim za njeno kasno majčinstvo, i kaže da je ne obeshrabruju negativni komentari.
– Ima onih koji me opužuju da sam sebična, da idem protiv prirode. Recite mi, da li idu protiv prirode ljudi kojima se radi transplantacija srca? Ja ne smatram da sam sebična zašto što želim da budem majka. Ljudi me pitaju kako ću uopšte u ovim godinama da se nosim sa blizancima, te kako će to izgledati kad krenu u školu, a majka im ima 63. godine… Da budem iskrena, mene to uopšte ne brine. Sigurna sam da će s vremena na vreme biti teško, ali zar nije tako svakoj majci koja odgaja dete?
Kerol nema nikavih moralnih dilema ni zbog toga što je, poput većine žena iz Zapadnih zemalja, donora za jajne ćelije potražila u siromašnijim Istočnim zemljama Ona ima logično objašnjenje za to.
– Žene u Velikoj Britaniji nisu još uvek spremne da doniraju jajne ćelije, zato sam odlučila da donora potražim u Indiji. Ne opterećujem se ni time što će moja deca biti mešovite rase. Mi danas živimo u multietničkom društvu, u kome se više ne gleda na poreklo i boju kože.

ZRELOST I MUDROST SU NA MOJOJ STRANI

Ono što je još zanimljivo u slučaju ove Britanke, jeste njena profesija. Ona je advokat i socijalni radnik u Nacionalnoj agenciji za podršku ugroženoj deci. U svojoj dugogodišnjoj praksi bila je svedok mnogih potresnih sudbina dece koje su roditelji zanemarivali ili fizički zlostavljali. To joj je, kaže, dalo uvid u emocionalne i fizičke potrebe dece. Među tim potrebama je, priznaje Kerol, i očinska briga, ali ona smatra da može odgajiti zdravu i normalnu decu i bez prisustva muškog roditelja.
– Kroz svoj posao, videla sam šta sve roditelji mogu da urade svojoj deci, često iz neznanja i nezrelosti. Eto, bar su te dve stvari – zrelost i mudrost – na mojoj strani – samouvereno kaže Kerol.

http://zena.blic.rs/Porodica/5105/U_58_godini_cekam_blizance

Autor: Portal Jutarnji.hr

Objavljeno: 17.07.2009

Kad je u prosincu 2006. Maria del Carmen Bousada de Lara rodila blizance u Barceloni, vijest o tome obišla je cijeli svijet. Naime, dječake je rodila tjedan dana prije svog 67. rođendana i tako ušla u Guinnessovu knjigu rekorda kao najstarija rodilja. Odluka te Španjolke da rodi u tako kasnoj dobi izazvala je lavinu rasprava, s kompleksnim pitanjima poput temeljnog ljudskog prava na roditeljstvo s jedne strane, te rizika i odgovornosti što ih nosi ekstremno kasno majčinst s druge strane.

Nažalost, samohrana majka  preminula je 11. srpnja od raka želuca s kojim se mjesecima borila, a njezini 2,5-godišnji sinovi ostali su siročići. Maria del Carmen cijeli je život provela u Cadizu. Radila je kao prodavačica u robnoj kući. Nije se udavala, a godinama je brinula o svojoj majci koja je 2005. preminula u 101. godini. Nakon majčine smrti  prodala je njezin stan i otišla na Pacific Fertilty Clinic u Los Angelesu gdje je platila 59.000 dolara kako bi zatrudnjela.

Liječnicima je rekla da ima 55 godina, što je dobna granica do koje se na toj klinici neudatim ženama pomaže da zatrudne. Budući da je bila vitka i izgledala mladoliko, liječnici u to nisu posumnjali.

 

Zašto provjeravati?

 - Mi ne tražimo isprave od pacijenata. Mi smo liječnici, a ne detektivi - izjavio je dr. Vicken Sahakian, direktor i vlasnik klinike. Tijekom boravka na klinici Maria je izabrala 18-godišnju donatoricu jajašca i donatora sperme talijanskog podrijetla.

 - Izabrala sam ih na osnovi njihovih fotografija iz kataloga, poput onog s nekretninama - priznala je kasnije Maria. Vratila se u Cadiz i čuvala trudnoću. Iako španjolski zakon o umjetnoj oplodnji ne propisuje dobnu granicu, većina  klinika ne prima pacijentice starije od 50 godina.

-Naša bi se majka prevrtala u grobu kad bi znala što je moja sestra napravila. Kako ćeš odgajati djecu u toj dobi- ispričao je njezin brat Manuel.

Marijina trudnoća bila je  teška i rodila je prerano carskim rezom. No, bila je presretna. - Svatko treba imati djecu kada misli da je za to pravo vrijeme. Oduvijek sam maštala da postanem majka, ali dosad nisam imala mogućnosti - ispričala je Maria za britanski tabloiod News of the World koji je masno platio njezinu priču - što je namijenila mališanima.

-Blizanci Christian i Pau imali su nekoliko mjeseci kad je  Maria saznala da ima rak želuca. Kada su je upitali je li pogriješila što je rodila, odlučno je rekla da nije požalila. - Ako umrem od raka, brigu o mojim sinovima prezet će moji nećaci. Moja djeca neće biti sama - rekla je tada Maria koja je vjerovala da će se izliječiti. No, preminula je 11. srpnja. Priču o Marijinoj smrti njezin brat Ricardo prodao je jednoj TV kući.  Novac je namijenjen odgoju blizanaca čiji skrbnici će uskoro biti određeni.

 Bez podrške brata

 - Strašno je žalosno kada tako mala djeca ostanu siročići, no vjerujem da društvo može pomoći - izjavila je Adriana Iliescu, Rumunjka koja je 2005. godine rodila u 66. godini. Inače, Adriana je vrlo sretna sa svojom 4-godišnjom kćerkom Elizom.

- Zbog nje ne starim. Kasna trudnoća me podmladila.

Smrt Marie del Carmen izazvala je rasprave u cijelom svijetu. Mnogi liječnici ističu kako bi se ipak trebala postaviti dobna granica za žene koje rađaju nakon menopazue. Kritičari ističu da je rađanje u šezdesetima neprirodno, te da su Marijina djeca žrtve njezine sebičnosti.

No, s druge strane nije li pravo na roditeljstvo temeljno ljudsko pravo? Ne smatramo problematičnim da muškarci postaju očevi u sedamdesetima, zašto bi to trebalo zabraniti ženama kojima danas znanost pomaže da postanu majke i nakon menopauze?

Sindrom Bousada za nas je irelevantan Ključ za razumijevanje slučaja Carmen Bousada leži u izjavi dr.  Sahakiana. Naime,  on priznaje da je ona   prevarila osoblje bolnice. I  objašnjava da  liječnici ne provjeravaju podatke. Na tragu ove bizarne priče javljaju se glasovi koji taj slučaj uspoređuju s odredbama našeg prijedloga Zakona o medicinski potpomognutoj oplodnji. Čuju se i ideje da bi taj prijedlog Zakona valjalo “doraditi” da se spriječi “Sindrom Bousada”,  te zakonom propisati dobnu granicu za žene koje žele potpomognutu oplodnju. Ako prijedlog Zakona prije glasovanja u Saboru valja mijenjati, a mišljenja sam da treba, ovo je posljednje mjesto na kojem to treba činiti. Naime, u tom dijelu (članak 6.) prijedlog Zakona je i jasan i primjeren: Životna dob žene i muškarca i njihovo opće zdravstveno stanje mora biti takvo da budu sposobni za roditeljsku skrb o djetetu. Predlagatelj Zakona ipak je, čini se, nešto naučio iz prethodnih širokih rasprava o izmjenama Obiteljskog zakona, kada je konačno ukinuta dobna granica za posvojenje djeteta, koja je godinama onemogućavala brojne dobre ljude da postanu roditelji. Umjesto brojke, uveden je pravni standard sposobnosti za rađanje i roditeljsku skrb o djeci, koji se utvrđuje od slučaja do slučaja, u postupku koji prethodi potpomognutoj oplodnji. Upravo zato prijedlog da se ponovno uvede nekakva dobna granica  zvuči  kao pokušaj da se rasprava odvuče s pravih tema: bračnost kao pretpostavka prava na medicinsku pomoć, otkrivanje identiteta donatora spolnih stanica i ograničavanje određenih medicinskih postupaka kojima se podiže uspješnost postupka oplodnje.

Tanja Rudež

http://www.jutarnji.hr/je-li-maria-bila-sebicna-majka-/303249/

Legendarni Robert De Niro postao otac u 68 godini života

Magazin "People" javio je da je djevojčicu rodila surogat majka

Autor Fena | Objavljeno 24.12.2011. u 03:50

Glumac Robert De Niro (68) i njegova supruga Grace Hightower dobili su drugo dijete, kćerku kojoj su dali ime Helen Grace, navodi se u medijskim izvještajima u subotu. Magazin "People" javio je da je djevojčicu rodila surogat majka i da je dobrog zdravlja. Tačan datum rođenja djevojčice nije pomenut.

Helen Grace je drugo dijete bračnog para koji se upoznao u Londonu 1987. i vjenčao se 1997. godine. Njihov sin Elliot rođen je 1998. godine.

Dobitnik Oscara ima još četvero djece: kćerku Drenu (40) i sina Raphaela (35), s bivšom suprugom Diahnne Abbott, kao i 16-godišnje blizance Juliana i Aarona, koje je također rodila surogat majka, s bivšom djevojkom Toukie Smith.

http://www.dnevniavaz.ba/showbiz/film/72233-legendarni-robert-de-niro-postao-otac-u-68-godini-zivota.html

BLOGBASTERI
Početkom osamdesetih u firmu su došli novi rukovodioci, što je nagoveštavalo novi marketinški pristup. Dr Virpen je bio šokiran odnosom novog menadžmenta prema trgovačkim putnicima i krajnjim korisnicima, koji je kulminirao posle skandala sa benoksaprofenom:
„Posle predaje leka na odobrenje za prodaju napravljen je marketing, da bi odjednom – usred promocije – lek bio povučen sa tržišta (a već se prodavao u SAD i Engleskoj). Iako je u Engleskoj za nekoliko meseci umrlo 400 ljudi, niko iz rukovodstva me nije obavestio. Iskreno sam verovao u proizvode kompanije, sve dok nisam saznao iz drugih kanala, van zemlje, šta se dešava… ‘Lili’, posle svega, nije kažnjen, kaznu su svalili na izvesnog dr Šledena i trebalo je da plati dvadesetak hiljada dolara. I to je sve. Taj lekar je platio kaznu novcem koji mu je tvrtka dala i nestao“.
U momentu kad kompanija nije imala nijedan novi lek na tržištu, zato što je većina bila zabranjena, lansirali su „prozak“, u početku namenjen gojaznim ljudima. Predloženo je da se proširi ciljna grupa, pa je ponuđen i kao antidepresiv.
„Procedura ispitivanja leka u Švedskoj formalno traje oko sedam godina. Međutim, kompaniji se žurilo da ga iznese na tržište, a moja karijera je zavisila od toga koliko će ubrzati proceduru ispitivanja… U Švedskoj ispitivanja sprovodi stručnjak, ali ih nazivam lopužama“, svedoči dr Virpen, ogorčen što je zbog obaveza prema porodici morao da podlegne ucenama kompanije i krene u podmićivanje „stručnjaka“. Njegov zadatak je bio da sazna koji stručnjak će ispitivati lek i da ga motiviše za ubrzavanje procedure. Kad je „stručnjak“ saznao o kojem se leku radi nasmejao se i rekao da je taj lek beskoristan i da nikad neće biti odobren. Usledila je pogodba, u koju je morala biti uključena i direktorka klinike, koja je potvrdila da je lek klinički ispitivan. I tako je neispitani lek krenuo u svet.
Taj lek je postao popularan i može se smatrati prvim blogbasterom, jer su tužni ljudi u Holivudu postajali srećni kad bi ga uzimali. Neki su postali toliko srećni da su vršili samoubistva.

AUTIZAM JE DOBAR
Nije nikakva tajna da lekari za račun „Big farme“ izmišljaju bolesti, kako bi omogućili nalogodavcima da na tržište iznesu novi „lek“. Jedno od komercijalnih „otkrića“ farmaceutske industrije je sindrom „hiperaktivnog“ ponašanja, poznat kao ADHD.
Ali farmako-lobi je otišao dalje, pa bolesti koje su nastale kao posledica „konzumiranja“ njihovih proizvoda proglašavaju za „normalno stanje organizma prilagođenog izmenama u okruženju“, poželjno i prihvatljivo. Ovo se odnosi na sve češću pojavu autizma, on koincidira sa povećanim brojem vakcina koje lekari ubrizgavaju trudnicama i novorođenoj deci. Niko iz ove branše ne želi da započne istraživanja u tom pravcu, iako je u nekim razvijenim zemljama ova vakcinacija obavezna, a izbegavanje se sankcioniše.
„Biti autističan je prednost“, zaključeno je u izveštaju „Evolutionary Psychology Instituta“, on se bavio ovim bizarnim i antihumanim „ispitivanjima“, sa konačnim rezultatom: „Autizam je dobar za nas, to je rezultat evolucije“.
Profesor Džared Reser, naučnik koji se bavi proučavanjem mozga na odseku za psihologiju na Kalifornijskom univerzitetu, tvrdi da mnoge osobine primećene kod autističnih osoba, uključujući visoku sposobnost koncentracije, prostornu inteligenciju i memoriju – pa čak i neuobičajenu sposobnost da se bude sam i nezavistan od uobičajenih socijalnih aktivnosti – mogu učiniti osobu visoko sposobnom za opstanak.
Ova hipoteza izaziva bes i nevericu. Mnogi se pitaju da li je evolucija „zaslužna“ za širenje ove bolesti ili su ovo posledice nekontrolisanog povećanja broja vakcina u poslednjih 40 godina. Uprkos sumnji da je bolest prouzrokovana izlaganjem dece toksičnim medikamentima, niko ne preduzima mere da se ona otkloni.
Osnovno pitanje, koje postavlja i dr Rima Lajbou bilo bi:
„Ko je naručilac ove doktorske teze, i do kojih granica je moguće tolerisati akademsku prostituciju, koja – u ovom slučaju – manipuliše porodičnom tragedijom ‘slaveći’ bolest, umesto da joj traži uzrok i lek? Oni su bića koja pate, kao i njihove porodice, i ova sramna disertacija svedoči o sprezi onih koji su izazvali bolest sa akademskim krugovima što prikrivaju tragove, koji vode ka onima što podržavaju laži o ‘efikasnim’, ‘bezbednim’, ‘neophodnim’ vakcinama, čiji broj svake godine zabrinjavajuće raste?“

http://www.pecat.co.rs/2011/07/biotehnoloski-imperijalizam/

 Mara Knežević Kern | jul 7, 2011 at 23:51

---

Piše Mara Knežević Kern

Ako je globalizacija sofisticirani naziv za hegemonizam i imperijalizam, onda genetski inženjering postaje sinonim za biotehnološki imperijalizam. U spiralu biotehnološkog nasilja upleteni su i pipci farmakoindustrije, a u njemu učestvuju velike korporacije, nesavesni korumpirani lekari, čak i ucenjeni studenti. Svi oni deo su lanca zla koji proizvodi bolesti kako bi omogućili nalogodavcima da na tržište iznesu novi „lek“

Dvadeseti vek je obeležila vera pripadnika zapadne civilizacije u neograničene mogućnosti analitičke, dekartovske nauke, ali je stiglo i konačno otrežnjenje – umesto da rezultati te nauke čoveku daju natprirodne moći, postojeći svet su doveli do uništenja.
Knjiga dr Marijana Jošta i dr Tomasa Koksa „Tehnologija samouništenja“ bavi se negativnim posledicama razvoja biotehnologije, upozoravajući na trend opšte degradacije nauke i struke: „Dekartova doktrina dovela je do toga da naučnici danas do te mere sužavaju svoje specijalizacije, da na kraju znaju sve o ni o čemu… Ne samo da je naučnik sve manje svestan celine, u čijem fragmentu stiče nova specijalistička saznanja, nego postaje sve svesniji činjenice da saznajna

 nauka generiše sve više problema koje valja rešiti, pre no što se prikupi dovoljno informacija za razumevanje celine.“
Autori upozoravaju na činjenicu da je naša generacija prva generacija u istoriji ljudskog roda koja će izgubiti više znanja nego što će ga steći. „Naučnici postaju društveni mesečari, zbog materijalne koristi – koju im osigurava komercijalizacija pronalazaka – ne žele sagledati društvene posledice svojih istraživanja.“ Etika je prva žrtva.
U trci za zaradom, samozvani bioinženjeri ulaze u živi organizam kao u mašinu kojoj treba „unaprediti“ sklop, verujući da je mogu replicirati u bezbroj identičnih kopija. Prepoznavši vezu sa globalnim projektima, koji nam se nasilno nameću od strane centara moći, autori zaključuju da je globalizacija „sofisticirani naziv za hegemonizam i imperijalizam, a genetski inženjering postaje sinonim za biotehnološki imperijalizam“.

NUSPOJAVA SMRT
U spiralu biotehnološkog nasilja upleteni su i pipci farmakoindustrije, koja uz pomoć nesavesnih lekara preuzima svoj deo plena. Velike farmaceutske kuće u SAD potroše i do 40.000 dolara godišnje po lekaru praktičaru, kako bi ga motivisale da prepisuje njihove lekove, kao i da se bave „of label“ marketingom, ne bi li uveli u upotrebu još neispitane lekove.
O ovoj pojavi je, posle višegodišnje saradnje sa lekarima praktičarima, konačno progovorio insajder – dr Džon Virpen, procenivši da je 75 odsto lekara na taj način korumpirano.
Dr Virpen je karijeru započeo u Velikoj Britaniji, radeći kao trgovački putnik za „Lili“, jednu od najvećih farmaceutskih kompanija na svetu, da bi vremenom napredovao do izvršnog direktora i proizvodnog menadžera za Skandinaviju.

Nemirna savest nagnala je dr Virpena da napiše knjigu „Nuspojava smrt“ – svojevrsno javno pokajanje, u kojoj priznaje da je u interesu kompanije učestvovao u podmićivanju, prevarama i davanju lažnih informacija. Ova ispovest je, pre svega, upozorenje ljudima širom sveta na opasnost od nekritičkog uzimanja prepisanih lekova.
Autorov jedini motiv da izdrži na tom poslu, u uslovima surove konkurencije, bio je strah za egzistenciju. Dr Virpen je Indijac (rođen u Britanskoj Gvajani), što je u zapadnoj civilizaciji hendikep, koji je mogao da prevaziđe samo upornim radom i pristajanjem na pravila igre. Do koje mere su „obojeni“ inferiorni u zapadnoj „demokratiji“ svedoči podatak da je bio pred otkazom kad je, bez prethodnog odobrenja pretpostavljenih, angažovao „obojenog“ saradnika.
Dr Virpen konstatuje da se, u međuvremenu, situacija na tom polju drastično izmenila:
„Nekada je ovaj posao zahtevao veliki fizički i emotivni angažman: morao sam da steknem poverenje lekara, čak da postanem prijatelj njegove porodice, da pamtim rođendane njegove dece, kako bih u odsudnom trenutku mogao da zamolim da mi pomogne oko ispunjenja plana. Danas se to odvija na sofisticiranoj tehnološkoj ravni: kompanija koja pravi program povezana je sa proizvođačem – čije lekove ubacuje na listu lekova za određenu bolest. Lekar dobije gotov program, samo ukuca bolest i dobije lek koji treba prepisati. Na taj način je došlo do uštede u broju podmićenih manipulanata, iz čega je često isključen čak i lekar. Drugi način zaštite interesa kompanije se ostvaruje vrbovanjem studenata, koji se donacijama i stipendijama vezuje za „darodavca“, kako bi kasnije na odgovarajući način vratio dug.

(nastaviće se)

http://www.pecat.co.rs/2011/07/biotehnoloski-imperijalizam/

 

 

Zabrana darovanja sperme i jajašaca za potrebe veštačkog opolođenja, koja važi u Austriji, nije u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, zaključio je juče Evropski sud za ljudska prava. Ova odluka imaće svakako veliki uticaj na sporove koji se oko ovoga vode u nizu evropskih zemalja.

Sud je ovom presudom, u stvari, samo priznao da „cepanje“ materinstva na genetsku majku i ženu koja nosi i rađa dete može biti veoma problematično. Austrijski zakonodavci su, u stvari, hteli, pre svega, da speče da „istovemeno dve žene mogu tvrditi da su biološke majke istog deteta“, kazao je Evropski sud u obrazloženju svoje odluke.

Beč, međutim, ne zabranjuje ženama da veštačkom oplođenju u inostranstvu pristupaju metodama koje su u zemlji zabranjene. Darovanje jajašaca je omogućeno, na primer, u Češkoj, koja ima dosta kapaciteta u ovoj medicinskoj oblasti i pruža usluge stotinama stranih parova koji žele dete metodom veštačkog oplođavanja sa darovanom spermom odnosno jajašcima. Trend je, inače, na liniji liberalizacije darovanja „oplodnog materijala“ za potrebe veštačkog oplođenja. Zanimljiv je slučaj u tome Nemačka u kojoj je zabranjeno darovanje jajašaca ali ne i sperme.

Širi spor u Austriji izazvala su dva bračna para koja su se žalila 2008. na zabranu darovanja jer se time stavljaju u lošiji položaj od parova koji, prilikom veštačkog oplođenja, nisu upućeni na darodavce jajašaca odnosno sperme.

http://www.balkanmagazin.net/kolumna/ljudske_naravi/zabranjeno_darovanje_sperme_i_jajasca.xhtml

Muškarac iz San Franciska, koji je donirao spermu parovima koji ne mogu da imaju decu i biološki je otac 14-oro dece, sada ima problema s federalnim vlastima.

Trent Arseno je rekao da je davao spermu mimo zvaničnih službi i banke za doniranje sperme, kako bi pomogao ljudima koji žele decu, a ne mogu da finansijski plate donaciju preko zvaničnih banaka za doniranje sperme. Arseno je parove upoznavao preko interneta.

Arseno (36), inače sveštenički sin, treba još četiri puta da na taj način postane otac.
"Uvek sam preko crkve znao da postoje ljudi koji imaju problema s plodnošću. Mislio sam da bi to bio lep gest pomoći zajednici", rekao je Arseno.

Američka agencija za hranu i lekove (Food and Drug Administration - FDA) uputila je Arsenou prošle godine pismo u kojem ga upozorava da mora da prestane sa tom vrstom pomoći, jer njegova sperma, prema propisima, zahteva ispitivanje na seksualno prenosive bolesti pre nego što se da na doniranje.

FDA nije navela kakvu kaznu može da dobije ukoliko nastavi to da radi. Arseno je rekao da ide redovno na testiranje, ali prema propisima FDA nemoguće je da nastavi da besplatno daje svoju spermu.
Prema njegovim rečima, FDA je ušla u njegov trag preko njegovog sajta, gde reklamira da poklanja svoju spermu. FDA ga je opisala kao biznismena, što Arseno negira.

"To nije ni biznis niti klinika. To je samo saradnja s ljudima da imaju bebu iz saosećanja", rekao je on.

Imao 328 donacija

Prema navodima stručnjaka sa interneta, Arseno je imao 328 donacija sperme za 46 žena. Arseno može da nastavi da daje donacije dok se njegov slučaj ne reši sa državnim organima.
Njegovo najstarije dete ima četiri godine. Arseno i budući roditelji, kako ih on navodi, pre donacije potpišu ugovor da Arseno nema nikakva prava na dete niti finansijske obaveze prema njemu.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/296911/Ilegalni-donator-sperme-u-problemu-s-federalnim-vlastima

Vesti » Beta 02.12.2011 KOPENHAGEN, 2. decembra 2011. (Beta) - Najveća banka sperme na svetu Krios (Cryos) razmatra mogućnost da napusti Dansku, gde joj se nalazi sedište, zato što ta zemlja uvodi porez na dodatu vrednost (PDV) na promet sperme, javila je danska državna televizija DR. Ministarstvo za porez je procenilo da je sperma roba i od 1. januara naredne godine uvodi PDV na tu robu, a u Kriosu ocenjuju da će udar na njihove cene od dodatnih 25 odsto, koliki je PDV u Danskoj, dovesti do gubitaka u poslovanju. "Iznenada je za nas atraktivnije da se prebacimo u neku od zemalja Evropske unije gde nema poreza na dodatu vrednost, tako da to sada razmatramo", izjavio je Ole Šou, direktor te firme od koje spermu kupuje 500 klinika u celom svetu.

Autor: T. M. - Beta 17.12.2011. - 12:46

 

Advokati poligamne porodice koja se proslavila na rijaliti programu na televiziji zatražili su od federalnog sudije u Juti da prihvati njihovu žalbu na zakon te američke savezne države o bigamiji. Kodi Braun i njegove žene Meri, Džanel, Kristina i Robin podneli su u julu tužbu američkom okružnom sudu u Solt Lejk Sitiju.

Junaci šoua "Sister Wives" na Ti-El-Siju (TLC) tvrde da je zakon neustavan pošto krši njihovo pravo na privatnost, tako što im zabranjuje da žive zajedno i pod kriminal svrstava njihove privatne seksualne odnose.

Po zakonu države Juta, ljudi su krivi za bigamiju ako imaju više dozvola za brak ili ako kao par žive sa drugom odraslom osobom u vezi nalik braku. Braunovi i njihovo 17 dece preselili su se u januaru u Nevadu, nakon što je policija pokrenula istragu zbog bigamije. Braunovi praktikuju poligamiju kao deo verskih ubeđenja.

http://www.24sata.rs/vesti/luda-planeta/vest/trazi-pravo-da-zivi-sa-cetiri-zene/22634.phtml

• U periodu 2000 – 2011. u Republici Srpskoj počinjeno je 108 ubistava u porodici, od toga je 60 ubijenih žena žrtava nasilja u porodici.
• U periodu 2007 – 2011. u tri sigurne kuće u Republici Srpskoj (Banja Luka, Prijedor i Modriča) smješteno je 616 žena i 763 djece.
• U periodu od 2005 – 2011. na SOS liniji 1264 evidentirano je 20.262 poziva, a 98% žrtava je ženskog pola.

• Zakon o zaštiti od nasilja u porodici imamo od 2005, izmjene od 2008. godine.
• Na jedan slučaj prijavljenog nasilja u porodici, računa se osam slučajeva neprijavljenog nasilja.
• U istraživanju Organizacije žena "Lara" iz Bijeljine "Osnažimo ih da kažu NE" u toku 2009. godine, od 500 ispitanih žena, 20% se izjasnilo da su bile ili jesu žrtve nasilja u porodici ili svaka peta stanovnica ovih područja (gradovi Bijeljina, Ugljevik i Lopare). 

 

 

 10.02.2011

Mačo muškarac, muževan, šarmantan, deluje sigurno u sebe, pomalo agresivan što naravno ide u prilog njegovoj muževnosti. Ume da lupi rukom o sto a u afektu a kada ga baš obuzmu emocije ( jer ne zaboravimo on je i izuzetno emotivan samo se to ne vidi na prvu loptu) udari pesnicom o zid da bi se smirio. Izuzetno ljubomoran i posesivan, voli da zna da njegova devojka pripada samo njemu.

Ideal mačo muškarca ili onoga što se često zove i alfa mužijak je nešto što se kod velikog broja devojaka negovalo još od malih nogu. One su na osnovu toga izgradile sliku „pravog muškarca“ koji zna šta hoće i koji zna da ih „muški“ zavede i obori sa nogu. Ono što im se naročito čini izazovnim kod ovakvih muškaraca jeste činjenica da je do njihovih emocija teško dopreti. One veruju da su oni suštinski emotivni momci ali koji svoje emocije ne rasipaju na sve strane i koji ih retko pokazuju jer to prosto nije kul. I ne samo da nije kul nego se i ne uklapa u ideal mačo muškarca. Iako su one često iznervirane činjenicom da im on ne pokazuje svoje emocije, muškarac koji bi prema njima bio blag, pažljiv, pun razumevanja ne bi im bio interesantan. Takav muškarac je običan šonja, ništa slično ovom „pravom muškarcu“ koji emocije daje na kašičicu.

Dakle, veliki broj žena upoznat je sa profilom mačo muškarca i usvojila ga je kao svoj tip muškarca sa kim teži da ostvari vezu. Ono što međutim veliki broj žena ne zna jeste da ispod ovog površnog šarma i muževnih osobina ( koje su zapravo jedna lažna sigurnost u sebe i odlučnost) leži emocionalna tupost i praznina. Ispod ove muževne snage vrlo često nalaze se ništa drugo do psihopatska obeležja ličnosti.

Naravno ne želimo da vas uplašimo ovom pričom. Kao što je nepohodno demistifikovati profil mačo muškarca tako je potrebno i objasniti šta psihopatska ličnost jeste. Značenje koje pripisujemo reči psihopata posledica je filmova u kojima su oni predstavljeni kao osobe sa kriminalnim dosijeom, ubice, siledžije i slično. Psihopata onakav kakav postoji u stvarnom životu ne mora da ima kriminalni dosije. To nije psihopata o kome gledamo u filmovima koji će da vas izbode u tuš kabini ili da vas ubije na spavanju. Psihopata u stvarnom životu može biti upravo taj čuveni alfa mužijak koji odiše muževnom snagom, deluje sigurno u sebe, vrlo je zavodljiv i šarmantan, prosto vas obara sa nogu… Nećemo da tvrdimo da su svi muškarci sa navedenim osobinama nužno i psihopate ali svakako smatramo da je dobro i korisno znati obeležja psihopatske ličnosti kako vam se ne bi desilo da padnete na šarm a završite sa psihopatom! Dakle, šta su tipično psihopatske osobine koje leže ispod zavodljivosti i šarma?

On ne izgleda ni ludo ni nasilno. Čak naprotiv, deluje vrlo stabilno i staloženo, kao muškarac na koga se u potpunosti možete osloniti, siguran u sebe i pouzdan. Nije retkost da poseduje magičnu privlačnost. Imate utisak da vas nešto prosto vuče ka njemu. U njega se ludački zaljubljujete a odnos sa njm se najbolje može opisati kao fatalna privlačnost. Veza sa njim u početku deluje kao „medeni mesec“. Sve je savršeno i vi ste ubeđeni da ste našli čoveka svog života.

Ovakav muškarac je najčešće izuzetno manipulativan i vrlo uspešan u prikrivanju svoje patologije. Ipak, ukoliko pronađete sličnost između njega i pokazatelja psihopatske ličnosti koje ćemo navesti, bilo bi dobro da se zapitate da li je vaš dečko samo alfa mužijak ili neko ko može biti opasan po vašu socijalnu, psihološku i emocionalnu dobrobit.

Pokazatelji psihopatske ličnosti

1. Grubost

Psihopata je sklon grubom ponašanju. On se lako potuče , preti drugima, ima ispade besa…Od njega ćete često slušati o nasilju u svom životu. On ima istoriju nasilnog ponašanja. Psihopata lako plane i radi opasne stvari kao što je prebrza vožnja, udaranje zidova i udaranje stvari. Njegovo nasilno ponašanje naravno uvek ima dobro opravdanje. U argumentima koje daje kako bi opravdao svoju agresiju vidi se manipulativna moć kojom on raspolaže. On će vas uvek ubediti da su drugi krivi, da je situacija bila takva i da nije imao izbora nego da nasilno reaguju. Jedna od njihovih glavnih karakteristika jeste bes.

2. Ubijanje vašeg samopouzdanja

Psihopata vas uporno spušta. On konstantno ispravlja vaše greške i koriguje vaše ponašanje. On će vam reći da ste predebeli, ružni, da loše pričate ili loše izgledate. Ponižavanje i uništavanje vašeg samopoštovanja omogućava mu da se prema vama loše odnosi kao da ste to zaslužili. Sa jedne strane on vas ponižava a sa druge veliča sebe. On vas uverava da je najbolja stvar koja vam se ikada desila. Njega želi tako mnogo žena a vi ste srećnica koja ga je ulovila i treba da budete zahvalni što je on sa vama. Ovakvim tretmanom i sami počinjete da sumnjate u sebe i budete previše obazrivi, pazite šta radite i kako se ponašate.

3 Emotivna klackalica

Veza sa psihopatom podseća na emocionalni rolerkoster. On ima faze kada je potpuno emotivno odsutan, hladan, nepristupačan. Ne želi da komunicira i deluje ljuto bez ikakvog razloga. Non stop vam nešto zamera i sve mu smeta. Nakon ove faze, on iznenada upada u fazu kada je beskrajno sladak i pažljiv, radi sve one stvari koje je radio kada ste započeli vezu. Kada nastupi ta “slatka” faza vi se nadate da je on raskrstio sa svojim lošim osobinama. Uzalud se nadate!

4. Posesivnost i kontrola

Psihopata ispoljava izrazito posesivno i kontrolišuće ponašanje. On vam zabranjuje da izlazite, stalno vas proverava, zabranjuje vam komunikaciju sa drugim muškarcima. Kada vas zove na mobilni a vi se ne javite on zahteva da zna razlog zašto se niste javili, sa kim ste bili i šta ste radili. On čeprka po vašem telefonu, proverava vašu poštu, pretura po vašoj torbi…Posesivnost i ljubomoru koju on demonstrira svojim ponašanjem, vi možete protumačiti kao pokazatelje ljubavi. Oni međutim nisu znaci ljubavi već sredstva kojima on postiže potpunu kontrolu nad vašim životom. Vrhunac kontrole on postiže kada u potpunosti ograniči vaše kretanje. On vam navodi argumente zašto na određena mesta ne smete da izlazite. Govori vam kako da se ponašate u javnosti, kako da se oblačite, koju muziku da slušate, sa kim smete da se družite… I na kraju kada u potpunosti uspostavi kontrolu nad vašim ponašanjem i kada ima potpuni uvid u vaša kretanja on stiče slobodu da radi šta hoće i nikada ne bude provaljen! Samim tim prelazimo na sledeću stavku.

5. Seksualni promiskuitet

Psihopata je sklon seksualnom promiskuitetu. On vrlo često vara i zbog toga što to radi vešto, retko bude uhvaćen na delu. Iako on laže i vara i ne oseća se krivim povodom toga, ponekada on može da se suoči sa svojim greškama ( najčešće kada je otkriven) i da deluje kao da se suočava sa posledicama svog ponašanja pošteno, hrabro i muški. On može da plače, grca, moli i obećava da se to nikada više neće ponoviti. Ovaj nastup je naravno još jedan vid manipulacije. Nakon što mu oprostite greške on će ih ponoviti jer jedna od ključnih karakteristika psihopata jeste nesposobnost da uče iz iskustva.

6. Panika zbog raskida

Psihopata se užasno plaši ideje raskida, osim ako naravno ta ideja nije njegova. Ideja da može biti odbačen od strane partnerke za njega je potpuno neprihvatljiva i učiniće sve da to spreči. Nije retkost da se slomi, rasplače, moli, obećava da će se promeniti ili čak preti samoubistvom. Obasipa vas telefonskim pozivima, zove na svakih pet minuta, zove vaše rođake, prijatelje i moli ih da vam prenesu koliko vas voli. Nije retkost da vas zovu njegovi rođaci kako bi vam pomogli da se pomirite. Nakon što vas privoli da ga primite nazad on neko vreme postaje sladak i pažljiv. Posle nekog vremena njegova potreba da vas kontroliše postaje još veća.

7. Patološka egocentričnost

Kao što smo već spomenuli, psihopata vas ubeđuje da je on najbolja stvar koja vam se ikada desila. On je uveren da je uvek u pravu i da sve radi ispravno. Njegove potrebe su uvek na prvom mestu. Neprijateljski je raspoložen prema svakoj kritici i burno reaguje kada ga kritikuju.

8. Uvek su drugi krivi

Jedna od bitnih karakteristika psihopate jeste odsustvo svakog uvida. On nikada ne preuzima odgovornost za svoje ponašanje. Ako se radi o tome da vozi kao manijak i pokušava izgurati sa puta nedužnog vozača-kriv je drugi vozač. Ako vas je prevario, nije on kriv već sve te žene koje ga zavode. On je sklon projekcijama i optuživanju drugih za svoje nevolje.

9. Ne voli vaše prijatelje i porodicu

U cilju potpune kontrole vašeg ponašanja, psihopata počinje da vas okreće protiv vaših prijatelja i porodice. On pretpostavlja da bi vaši prijatelji mogli negativno da utiču na vaš odnos i mišljenje koje vi imate o njemu, zbog čega počinje da vam ružno priča o vašim prijateljima i da im zamera niz stvari. On može da vam zamera da se vaše drugarice ponašaju nedolično ili da se neke od njih čak lože na njega što naravo predstavlja vid manipulacije kojim će vas lakše udaljiti od vaših prijateljica. Često se dešava da i vašu porodicu ne može da podnese iz prostog razloga što ne može da podnese ideju da vas deli sa bilo kim.

10. Nesposobnost za ljubav

Psihopata ne ume da voli. Njegova patološka egocentričnost i emotivna tupost mu to ne dozvoljava. On u ženi ne vidi biće sa kojim istinski može da uspostavi intiman odnos. Za njega je žena samim tim što je žena, inferiorno biće. Žena je za njega funkcija. On od nje nastoji da stvori sredstvo za zadovoljenje sopstvenih potreba i u tu svrhu koristi se raznim manipulacijama kao što su ponižavanje, obezvređivanje, ljubomora i posesivnost. Ono ka čemu teži jeste da od žene napravi lutku, domaćicu, seksualnu robinju ili majku. Lutka mu služi da bi je pokazao drugima i na taj način nabildovao sopstveni ego time što pored sebe ima privlačnu ženu. Domaćica mu služi da sedi kući i zadovoljava njegove bazične potrebe. Seksualna robinja je žena koja robuje svim njegovim seksualnim perverzijama. Majka je ona koja podržava njegove poslovne uspehe, koja ga pazi, čuva i brine o njemu. Ona je često pametna žena koja je zaslužna za njegove uspehe ali za koje on beskrupulozno preuzima zasluge.

Mia Popić, REBT savetnica

http://www.psiholoskikutak.com/kako-da-prepoznate-da-se-zabavljate-sa-psihopatom-2/

 

LIČNOST NASILNIKA

* Pošto ne vidi da je išta loše u vezi s njim on nikad ne dozvoljava da bude upoznat.

* On ne traži pomoć, osim kada je u sukobu sa zakonom.

* Njegova najstabilnija osobina je njegova “očigledna normalnost”.

* Njegov personalni sklop nije moguće pojmiti u kontekstu postojećih koncepata psihopatologije.

* Dramatično mijenja ponašanje (od osobe do osobe, a ponekad iz minute u minutu).

* Nedosljedni su u ponašanju (jedan dan šarmantni, a drugi dan tirani).

* Kod žrtve stvaraju osjećaj krivnje.

Kako bi zadovoljili potrebu za moći i kontrolom, nasilnici se mogu služiti mnogim gore navedenim metodama.

Uobičajne osobine zlostavljača su:

* nisko samopouzdanje;

* vjerovanje u sve mitove o zlostavljajućim vezama;

* tradicionalno vjerovanje u mušku superiornost i stereotipnu ulogu muškog spola;

* okrivljavanje drugih za svoje ponašanje;

* patološka ljubomora,

* ponaša se kao podvojena ličnost:

* ima ozbiljne stresne reakcije u toku kojih poseže za pićem i maltretiranjem da bi ih prevazišao;

* često koriste seks kao čin agresije da bi ojačali svoje samopouzdanje;

* ne vjeruje da bi njegovo nasilno ponašanje trebalo imati negativne posljedice;

* nasilniku su potrebne mete na kojima može iskaliti svoju agresiju.

Nasilnik kad osjeća da može nekoga poniziti da bi se on/ona osjećao superiorno, ne treba puno truda za nalaženje izgovora da neko bude meta

LIČNOST ŽRTVE

* Žrtva se osjeća kao usamljenik na pustom ostrvu.

* Osjećaji koje žene imaju najčešće su sabijeni u nekoliko dominantnih osjećanja koji, ovisno o situaciji, mijenjaju svoj intenzitet i mjesto prioriteta.

* One se u situaciji kontinuiranog nasilja sve više odmiču od vlastitih osjećaja i percepcija o njima.

Uobičajne osobine žrtve su:

* nisko samopouzdanje, osjećaj niže vrijednosti;

* vjeruju u sve mitove o zlostavljajućim vezama;

*  tradicionalan odnos prema domu, jako vjerovanje u porodicu i strogo određeni stereotipi o ulozi ženskog spola;

* preuzimaju odgovornost za postupke nasilnika;

* pate od osjećaja krivnje, istovremeno poriču užas i bijes koji osjećaju;

* imaju ozbiljne stresne reakcije sa psihofizičkim poteškoćama;

* koriste seks kao način uspostavljanja bliskosti;

* vjeruje da joj niko ne može pomoći da razriješi njenu situaciju.

Primarius dr Emina Kapetanović-Bunar,

spec.neuropsihijatar (http://sos-ds.ba/downloads/SOS-knjizni%20blok%203-82.pdf)

Kada ste s nekim u lošem odnosu, pada vam samopouzdanje, a loša energija koja vas obuzima potpuno iscrpljuje. Bez obzira na to je li riječ o dečku, prijateljici ili kolegi s posla, takav odnos mora se okončati ili promijeniti.

Osobe koje se nađu u lošoj vezi često se povlače same u sebe i prorijede kontakt s ostalima. Bitno je da prepoznate znakove takvog stanja da bi se mogli izvući i ponovno živjeti u miru i harmoniji sami sa sobom.

Loša veza ili odnos s nekom osobom je kada se uvijek osjećate loše i stalno brinete jeste li rekli ili učinili nešto krivo. Takav odnos ostavlja trag i osjećaćete se anksiozno i depresivno.

'U takvoj vezi počinjete misliti najgore o sebi, svojim postupcima i posljedicama', rekla je psihologinja Jorhdin Banner za magazin Canadian Living. Dodala je da postoje znakovi pomoću kojih možete prepoznati jeste li se i vi našli u vezi koja vas opterećuje i čini nesrećnom osobom. Ovo su koraci koje možete preduzeti i učiniti svoj život ljepšim i kvalitetnijim.

Slušajte svoj instinkt

Vrlo često osjećamo da nam nešto ne odgovara, a ne želimo sebi to priznati. Možda je partner zaboravio da je godišnjica veze ili vas je grubo izvrijeđao, a prijateljica je, primjerice, bila neiskrena s vama. Na takve situacije um reaguje i to bi trebali koristiti u vlastitu odbranu.

Obratite pažnju na vlastite reakcije - jeste li tužni, u strahu, osjećate se bezvrijedno? To su vrijedne informacije koje ne smijete zatomiti. Užurbani životni ritam tjera nas da tražimo brza rješenja za sve i ne volimo nove probleme pa ih prečesto spremimo pod tepih.

Prošlost ostavite u prošlosti

Odrastanje i prošlost ostavljaju trag na ličnosti, ponajviše naših roditelja i porodice preko kojih učimo o odnosima i vezama. Taj trag osjeća se u sadašnjim vezama i odnosima koje imamo u životu te prema njemu određujemo što je zdravo i nezdravo ponašanje.

Ako ste, primjerice, odrasli u sredini gdje su roditelji tendirali omalovažavati druge ljude možda ćete se naći u istoj ulozi kao odrasla osoba i imati takav stav prema svojim prijateljima i porodici. No o tome nećete razmišljati kao o lošem, već normalnom ponašanju. Izazov je u tome da usvojeno ponašanje iz prošlosti preispitate i znate prepoznati postavljate li se pravedno u određenim situacijama.

Ne svaljujte krivicu na sebe

Osobe koje se ružno ponašaju svjesne su kako je vama pa će namjerno igrati na kartu vaših osjećaja i samopouzdanja. Pokušaće manipulisati vama koliko sami dozvolite i kontrolisati odnos.

'Često mislimo da smo sami krivi za prekid veze, loš odnos ili činjenicu da ne možemo pronaći partnera duže vrijeme', rekla je Banner i dodala da tako pristajemo na manje ili ostajemo u lošoj vezi iz straha od promjene.

Prekinite vezu i otiđite

Koliko god bilo teško, ako ste u lošoj vezi, morate napraviti rez i otići. Ako vam se čini da to ne možete učiniti sami, potražite pomoć profesionalca ili razgovarajte s prijateljima i porodicom o tome.

'Napravite plan i radite na konačnom rješenju korak po korak, da se ne bi predomislili', savjetovala je doktorica Banner.

Naglašava da je prekid veze tek pola odrađenog posla jer tada morate popraviti učinjenu štetu - izgraditi samopouzdanje i osigurati se da više nikada ne završite u istoj situaciji. Postavite granice i jasno ih pokažite na prvi znak manipulisanja ili agresivnog ponašanja.

http://www.nezavisne.com/zivot-stil/ljubav-seks/Naucite-se-izvuci-iz-toksicne-veze-117621.html

 

 

Posljednje što sam vidjela je cijev od puške, kaže nezaposlena Banjalučanka

Šestero naše maloljetne djece proživjelo je svaki udarac koji mi je suprug nanio. U 18 godina zajedničkog života, vjerujte, bilo ih je toliko da ih ne mogu ni izbrojati. Sve to djeca su gledala, skupljala se i cvilila, dok se on iživljava na meni, a ako bi se suprotstavila, kažnjavao ih je udarcima. Posljednje sjećanje kojeg se ne mogu osloboditi je cijev od puške među mojim očima.

Ovako počinje šokantna ispovijest Banjalučanke Jasne Š. (44), koja je nedavno zbrinuta u Sigurnu kuću u Banjoj Luci.

Fizičke povrede

U ovaj centar za smještaj i rehabilitaciju žrtava porodičnog nasilja došla je s vidnim fizičkim povredama koje joj je svakodnevno nanosio pet godina stariji suprug.

- Mnogo nas je tukao. Bez povoda. Imali smo novac, kuću, djecu, on je bio prilično ugledan. Neki naši prijatelji su ga obožavali, ali se u kući, doslovno, pretvarao u čudovište. Kada je pušku repetirao i stavio mi među oči, mislila sam da je to kraj. Prvo na šta sam pomislila bila su djeca. Zatim je odbacio pušku i počeo me udarati - govori nam sa suzama u očima Jasna.

Oduzimano oružje

Kada je zaspao, pozvala je policiju i iste noći je izmještena s djecom. U 18 godina braka, dodaje, nakon verbalnih prijetnji njoj i djeci, dva puta mu je oduzimano oružje.
- Ne mogu se ni sjetiti nekog vremena bez nasilja, osim pet mjeseci 1993., kada smo se zabavljali. Sve ostalo obilježile su suze i krv - kaže nam Jasna. 

Majka zlostavljala kćerku

Samo na SOS telefon 1264 u ovoj godini nasilje je prijavilo 1.216 žrtava, uglavnom žena. To nam govori psihologinja kuće Amela Bašić, koja smatra da treba pozdraviti svaku odluku da se nasilje prijavi.

U banjalučkoj kući bila je zbrinuta i jedna djevojka koju je majka psihički maltretirala te majka koju je sin fizički i psihički zlostavljao.

http://www.dnevniavaz.ba/vijesti/crna-hronika/68691-sokatna-zivotna-prica-banjalucanke-jasne-s-muz-se-u-kuci-pretvarao-u-cudoviste.html

 

 

Britanka je deportirana iz Dubaija te prisiljena tamo ostaviti svoju šestogodišnju kćerku, a sve zato što je radila bez suprugove saglasnosti.

Tes Lorigan (Tess Lorrigan) uhapšena je na radnom mjestu, tačnije u razredu srednje škole, gdje je radila kao profesorica. Iz škole je prebačena direktno u zatvor i tu je ostala dva dana.

Predavala je film i medije kako bi što lakše izdržavala usvojenu kćerku Olien (Olianne), koja je prvo s njom ostala nakon razvoda od supruga Majkla (Michal), s kojim je u braku bila osam godina.

U Dubaiju je prekršaj ako žena radi bez dozvole supruga. Tes tvrdi da je njen suprug prvo uložio žalbu zbog posla. Oglušila se, nakon čega je provela šest mjeseci boreći se da dobije skrbništvo nad šestogodišnjom Olien. Ali tada ju je suprug, pomoću zakona zemlje u kojoj žive, prošli mjesec deportirao u Veliku Britaniju.
Tes kaže da je očajna jer ne zna koliko će proći vremena da ponovo zagrli svoju kćerku. Prije 15 godina odselila se u Dubai, nakon što se udala za sada 59-godišnjeg Majkla Loringana, direktora u jednoj firmi. Nisu mogli imati djecu pa su 2008. godine otputovali uz Nepal, gdje su usvojili djevojčicu.

Samo godinu kasnije njihov se brak raspao. Tes je brakorazvodnu parnicu započela na britanskom sudu, a postupak još nije završen. Pronašla je posao učiteljice u školi pola sata udaljenoj od Dubaija te itekako ostala zapanjena kada ju je policija uhapsila pod izgovorom da njen još zakoniti suprug ne daje dopuštenje da radi.

http://www.dnevniavaz.ba/showbiz/svijet-zanimljivosti/70183-tess-lorrigan-deportirana-jer-je-radila-bez-suprugove-dozvole.html

Moje dete ima dve mame i jednog tatu

Kada je Natalija ušla u prostoriju punu dece u Zvečanskoj ulici, sve bebe su joj bile lepe. More dece, a jedno sa plavim očima kao nekakvo pače izviruje iz staklenog boksa − odmah je „prepoznala“ svoju Elu. Iako Natalija sebe naziva njenom hraniteljicom, za sada već trogodišnju devojčicu ona je jednostavno mama.

− Ceo život sam sebe videla kao majku. Imala sam ozbiljne veze, prvo sa nekim ko nije želeo dete, a posle toga sa momkom koji nije mogao da ih ima. Dva puta sam pokušala vantelesnu oplodnju, svu ušteđevinu sam dala na to, ali nije uspelo. Onda sam rekla sebi − pa dobro, ako mi Bog nije dao dete tako, onda hajde da pružim dom nekom malom stvorenju koje ga nema − kaže Natalija Prelević (46), koja je za vreme rata na prostoru nekadašnje Jugoslavije iz Sarajeva došla u Beograd.

 

Kad Ela bude pitala kako to da ima dve mame i jednog tatu, Natalija će joj sve objasniti. Pomoći će joj da prihvati i razume okolnosti u kojima žive njeni biološki roditelji

Iako je završila Menadžment u Engleskoj, posle čega se veoma uspešno bavila turizmom u Sarajevu, nije bilo lako krenuti ispočetka u Beogradu. Neko vreme nije uspevala da pronađe posao, a onda se sasvim slučajno zaposlila pri UNICEFU-u. Poslovi su se menjali, ali je Natalija uvek uspevala da se izbori za sebe. Iako uspešna mlada žena, nije se osećala sasvim ispunjeno...
− Ne sećam se kad sam prvi put čula za hraniteljstvo. Ali, čim sam počela da razmišljam o tome, raspitala sam se šta mi je potrebno i u roku od sedam dana sam pripremila potrebnu dokumentaciju. Posle dva-tri meseca su me pozvali na obuku, tokom koje se potencijalni hranitelji detaljno upućuju u to šta ih čeka. Obuka je dobra osnova, ali svako dete ima neku svoju priču. Ti mališani su vezani za roditelje, bez obzira na to kakvi su oni bili prema njima i nije lako izboriti se sa tim teretom. Zato ima ljudi koji se još tokom obuke predomišljaju i odustaju − objašnjava Natalija koja hraniteljstvo vidi kao jedan od najodgovornijih poslova, iako to zaista nije posao.

 

VOLELA BIH DA VIĐA RODITELJE

Da biste bili hranitelj ne morate biti u braku, ne treba vam ni fakultet, kako Natalija kaže, ali morate voleti decu i imati želju da im pomognete.
Posle tromesečne procene stručnog tima, socijalnih radnika i psihologa, Natalija Prelević je bila spremna. Brzo su joj ponudili devojčicu od 12 godina, ali, osetljiv uzrast, a ona u to vreme provodi po ceo dan na poslu... Nije se usudila da prihvati. Onda je morala da odbije i dečaka romske nacionalnosti − u komšiluku je imala jednu takvu porodicu i uplašila se da neće uspeti sama, bez partnera, da se nosi sa tim da njeno dete drugovi ne zovu na rođendane, u park, što je videla da se dešava. Na kraju su joj predložili da uzme osmomesečnu bebu. To je bio veoma odgovoran zadatak, ali kada je Natalijina majka pristala da na neko vreme dođe iz Sarajeva da joj pomogne oko bebe, promislila je, organizovala se i donela odluku da to može da iznese.
− Kad je došla kod mene, Ela je neumorno plakala čim dođe vreme za obrok. U domu je mnogo beba koje treba nahraniti, pa je ona kao i sva deca shvatila da treba da bude što glasnija čim vidi flašicu. Morala sam čak da oblačim beli mantil da bih je smirila. Bilo joj je teško i zato što je navikla da bude okružena decom. Ipak, stvari su ubrzo došle na svoje mesto, prihvatila me je − priča hraniteljica koja Elu (3) gleda kao svoje dete.
To nikako ne znači da će joj uskratiti informacije o biološkim roditeljima. O njima Natalija govori bez trunke osude. Jednostavno nisu umeli na pravi način da se brinu o deci, Eli i njenom godinu dana mlađem bratu, kako objašnjava. Natalija ih je upoznala, devojčicu su videli četiri puta otkako je kod nje, ali prošlo je već više od godinu dana kako ne pokazuju interesovanje ni za tim kratkim susretima. Žao joj je što nije mogla da pruži dom Elinom bratu, ali upoznali su se i planira da neguje njihov odnos.
− Moje dete sve to još ne može da razume, ali kad bude pitala objasniću joj, na način primeren njenom uzrastu. Već sam joj uz priču iz slikovnice objasnila da ona ima dve mame i jednog tatu, posle čega me je pitala gde su oni. Odgovorila sam da moraju da traže posao i da ne znam tačno gde su. Očekujem da će pitanja navirati kad bude u pubertetu, ali do tada imam svo vreme ovog sveta da izgradim poverenje. Isto tako sam joj objasnila da ima i batu − objašnjava. − Svi oko mene znaju da ona nije moje rođeno dete, ali je najvažnije da ona oseća da je zajedno volimo i brinemo o njoj − deca to nepogrešivo prepoznaju − dodaje Natalija koju njena devojčica zove „mama“.

ČEKAJ DEDA MRAZE, SAD ĆE ELA!

Seća se kad ju je prvi put tako oslovila, bile su u parku i zazvučalo je potpuno prirodno. Sve majke se tome neizmerno raduju, a Natalija se zabrinula da li je za njeno dete to dobro. Odmah je pozvala Centar za socijalni rad da se posavetuje. Nije to slučajno, oni zajednički brinu o njoj, a ova savesna žena takođe zna da njena Ela ima roditelje koji je mogu uzeti natrag ako se steknu uslovi za to. Dva života izgrađena na jednoj vezi, a samo jedno pravo − dobrobit deteta.
− Pripremam i sebe i nju za takvu situaciju, ali ne paničim i ne spremam se unapred na nepovoljne situacije. Sve što radim je za Elino dobro i nemam strah od gubitka − drhti joj glas dok govori o tome. − Ako se to i dogodi, ostaće sve ono što smo imale dok smo bile skupa.
Iako hranitelji dobijaju od Centra za socijalni rad određenu nadoknadu za dete, kako mu ništa ne bi nedostajalo, novac je manje važan u odnosu na ljubav koja će im biti pružena. Natalija je to naučila od svojih roditelja. Oni su njenu mezimicu prihvatili kao najrođeniju unuku. Mama joj pomalo zamera da je razmazila Elu, ali Natalija sebe vidi kao strogu majku. Trudi se da joj pruži sve što može, čak je uz mnogo truda uspela da joj izvadi pasoš, kako bi svuda mogle da putuju zajedno. Za njih granice postoje samo kad je reč o vaspitanju.

Ela uživa u crtanju. Ako je suditi prema njenom malom remek-delu, život joj je lep i šaren

− Ona je veselo, živahno, nemirno dete, koje zna da ne može da radi šta hoće. Kad joj kažem da nešto ne može ili da je nešto važno, ona razume i trudi se da me posluša. Nastojim da radim u njenom interesu i da uvek budem tu za nju. Nekad sam i ja umorna, nervozna, nekad sam tužna, ali pokušavam da zajedničko vreme provodimo kvalitetno. Puno čitamo, igramo se, mnogo joj pričam. Ela, ja i Pepa Prase zajedno šetamo našeg psa Vronskog koji joj sve dozvoljava... Lepo je biti roditelj − zaključuje, a onda kao i svaka mama s ponosom počinje da nabraja šta sve njena mezimica ume, kako se već sama oblači, kako obožava šminku, lakove za nokte, druženje s decom, izlete, šoping...
− Prošle zime smo pisale pismo Deda Mrazu, koje smo ostavile pod jelkom. Danima ga je očekivala, a Deda Mraz nikako da dođe po njenu poruku. Na kraju smo ga namamile omiljenim keksom i ujutru smo na mestu pisma zatekla samo mrvice. Mama mi je došla u posetu, pa sam uz njenu pomoć uspela da izvedem čitavu predstavu. Okačile smo zvonce na vrata i ono se, dok se Ela kupala, konačno oglasilo. Mama je iz druge sobe počela da uzvikuje: „Čekaj Deda Mraze, nemoj još da ideš, sad će Ela“. Ona je, onako mokra, izletela iz kupatila da ga traži, zatekla sve poklone koje je tražila, osim balona. Ja sam kriva, zaboravila sam ih, a ona to i danas pominje. Srećom, misli da ih je Deda Mraz zaboravio − uz smeh se seća mama Natalija, kojoj je ova nestašna devojčica obasjala život. Ima mnogo obaveza, ali se nikad nije pokajala. Ela joj je centar sveta, ali je sačuvala i sebe. Ima puno prijatelja, kolega koji joj pomažu, a nađe vremena i za ljubav. Zadovoljna je jer gaji srećno dete.

Patite od viška ljubavi, postanite hranitelj!
Hranitelj je osoba koja u svom domu brine o detetu do njegovog punoletstva ili do navršene 26 godine, ukoliko se školuje. Za razliku od usvojitelja i bioloških roditelja, hranitelji imaju podeljenu odgovornost sa Centrom za socijalni rad i Centrom za porodični smeštaj dece i omladine koji prate njihov rad i obezbeđuju im podršku.
Postoje zakonski definisani propisi o tome ko može, odnosno, ne može biti hranitelj. Uz potvrdu o zdravstvenom stanju, potencijalni hranitelj prilaže dokaz o prihodima, o tome da nije lišen roditeljskog prava ili da je pod starateljstvom... Hranitelj, po našem Zakonu, treba da bude državljanin Srbije, ne mora biti u braku, ali onda treba da ima podršku srodnika ili okoline, što procenjuju stručnjaci Centra za socijalni rad, kako kaže Dobrila Grujić, direktorka Centra za porodični smeštaj dece i omladine Beograd.
− Ako ispunjavaju zakonske uslove, osobe koje žele da budu hranitelji prolaze kroz posebnu procenu i program od strane tima stručnjaka, posle čega se donosi odluka o njihovoj kompetentnosti. Od 2004. se puno radi na popularizaciji hraniteljstva u Srbiji, pa je broj porodica spremnih da se brinu o deci u okviru naše mreže danas 3,5 puta veći nego pre šest godina. Kroz povremene obuke danas se mnogo ulaže u edukaciju hranitelja, kojih sada ima u celoj Srbiji i to više nego dece kojoj je potreban smeštaj. To nam pruža i mogućnost izbora što bolje porodice za dete − navodi Dobrila Grujić i dodaje da je tokom ove godine obučeno i oko 200 hranitelja za prihvat dece sa teškoćama u razvoju, što je do skoro bio veliki problem.

http://zena.blic.rs/Porodica/4554/Moje_dete_ima_dve_mame_i_jednog_tatu

 

 

---

ШИД – Го­ран и Ду­брав­ка Пре­ра­до­вић већ не­ко­ли­ко да­на про­жи­вља­ва­ју пра­ву дра­му, јер Цен­тар за со­ци­јал­ни рад тра­жи да јед­но­го­ди­шњу Ан­дри­ја­ну пре­да­ју дру­гој по­ро­ди­ци на усва­ја­ње.

На­и­ме, Го­ран и Ду­брав­ка су као хра­ни­те­љи до­би­ли ма­лу Ан­дри­ја­ну, ка­да је она има­ла све­га 17 да­на, и за­јед­но са Го­ра­но­вим ро­ди­те­љи­ма се ста­ра­ли о њој про­те­кле го­ди­не. Пре­ра­до­ви­ћи су под­не­ли и зва­ни­чан зах­тев за усва­ја­ње де­те­та и би­ли на са­мом вр­ху ли­сте по­тен­ци­јал­них усво­ји­те­ља ма­ле Ан­дри­ја­не, али је Цен­тар за со­ци­јал­ни рад из­не­на­да од­лу­чио да су они не­по­доб­ни, а да се јед­но­го­ди­шња де­вој­чи­ца ­да­ дру­гој по­ро­ди­ци. Та­ква од­лу­ка је иза­зва­ла гнев ме­шта­на Ши­да, ко­ји су ју­че про­те­сто­ва­ли на ули­ца­ма овог гра­ди­ћа, и ус­пе­ли да из­деј­ству­ју да се од­лу­ка о од­у­зи­ма­њу де­те­та Пре­ра­до­ви­ћи­ма пре­и­спи­та.

 

– Мно­го нам је те­шко, за­ми­сли­те ка­ко је то ка­да је­дан тек ро­ђе­ни жи­вот при­ми­те под свој кров и за­во­ли­те свим ср­цем, а он­да, јед­ном би­ро­крат­ском од­лу­ком, не­ко хо­ће да вам све то по­сле го­ди­ну да­на узме за­у­век. Ка­да су мо­ји ро­ди­те­љи под­не­ли зах­тев да бу­ду хра­ни­те­љи, од­лу­ком цен­тра до­де­ље­на нам је та­да тек ро­ђе­на де­вој­чи­ца, ко­ју смо од пр­вог да­на при­хва­ти­ли као кћер­ку, а мо­ји отац и мај­ка као уну­ку – уз­бу­ђе­но при­ча Го­ран и на­ста­вља:

– Бу­ду­ћи да сви жи­ви­мо под јед­ним кро­вом, при­ја­вље­ни смо као јед­на хра­ни­тељ­ска по­ро­ди­ца. По­што због го­ди­на мо­ји ро­ди­те­љи ни­су ис­пу­ња­ва­ли услов да бу­ду усво­ји­те­љи, су­пру­га и ја смо се при­ја­ви­ли и про­шли све по­треб­не за­кон­ске про­це­ду­ре. Уско­ро смо ушли ме­ђу се­дам кан­ди­да­та, али смо не­дав­но из бе­о­град­ског Цен­тра за со­ци­јал­ни рад са­зна­ли да смо ски­ну­ти са ли­сте, од­но­сно да ће Ан­дри­ја­ну да­ти на усва­ја­ње дру­гом па­ру – кроз су­зе ка­же Го­ран.

Наш са­го­вор­ник ис­ти­че да, по­ред то­га што Ан­дри­ја­ну во­ле до обо­жа­ва­ња, по­се­ду­ју и све усло­ве за по­ди­за­ње де­те­та, као и ре­дов­на при­ма­ња, и додаје да без об­зи­ра на тре­нут­ну од­лу­ку о об­у­ста­ви од­у­зи­ма­ња де­те­та још ни­су мир­ни.

– Ка­да смо про­ла­зи­ли све по­треб­не те­сто­ве, ре­кли су нам да ће­мо 99 од­сто би­ти усво­ји­те­љи а он­да, не­по­сред­но по­сле Ан­дри­ја­ни­ног ро­ђен­да­на, 11. ма­ја, ка­да сам и ја ро­ђен, до­би­ја­мо на­лог да вра­ти­мо де­те. И ње­на би­о­ло­шка мај­ка се ја­ви­ла и да­је нам по­др­шку да Ан­дри­ја­на оста­не код нас. Хва­ла сви­ма ко­ји су про­те­стом из­деј­ство­ва­ли да нам не узму де­те, али се пи­там шта ће би­ти за дан-два. Ми јед­но­став­но не мо­же­мо да за­ми­сли­мо жи­вот без на­шег ан­ђе­ла – оча­јан је Го­ран.

Да је по­сту­пак цен­тра пре­ма Пре­ра­до­ви­ћи­ма вр­ло не­у­о­би­ча­јен, све­до­чи и кли­нич­ки пси­хо­лог Ана Зор­нић, ко­ја ка­же да ни­је до­бро да се де­те ко­је је пр­ву го­ди­ну свог жи­во­та про­ве­ло у јед­ној по­ро­ди­ци да­је на усва­ја­ње дру­гој.

– Де­те до пр­ве го­ди­не жи­во­та већ сти­че не­ке на­ви­ке и пре­по­зна­је нај­бли­же око се­бе, та­ко да је, ка­да се бе­ба да у хра­ни­тељ­ску по­ро­ди­цу, пот­пу­но ло­гич­но да је иста та по­ро­ди­ца до­би­је на усва­ја­ње по­сле го­ди­ну да­на. Сва­ко на­сил­но одва­ја­ње из ре­дов­ног жи­вот­ног окру­же­ња мо­же има­ти по­сле­ди­це, без об­зи­ра што је де­те у та­ко ра­ном уз­ра­сту –сма­тра Зор­нић.

Са­рад­ни­ца Цен­тра за со­ци­јал­ни рад, ко­ја је же­ле­ла да оста­не ано­ним­на, ка­же да су се не­ка­да стро­га пра­ви­ла о усва­ја­њу про­ме­ни­ла усва­ја­њем но­вог пра­вил­ни­ка, ко­ји хо­ли­стич­ки гле­да на усва­ја­ње а да­нас, иако то ни­је стрикт­но на­ве­де­но, хра­ни­тељ­ске по­ро­ди­це има­ју пред­ност при усва­ја­њу де­те­та.

У оп­шти­ни без ко­мен­та­ра

Ше­фи­ца ка­би­не­та пред­сед­ни­ка оп­шти­не Шид, Јо­ва­на Ла­кић, ни­је же­ле­ла да ко­мен­та­ри­ше де­ша­ва­ња око по­ро­ди­це Пре­ра­до­вић, ре­кав­ши да је то став по­кра­јин­ских ор­га­на.

– У ин­те­ре­су де­те­та и чи­та­вог слу­ча­ја не да­је­мо ни­ка­кве из­ја­ве до зва­нич­ног са­оп­ште­ња, а оп­шти­на Шид учи­ни­ће све да се про­на­ђе нај­бо­ље ре­ше­ње за ма­лу Ан­дри­ја­ну, јер је то на­ша про­фе­си­о­нал­на и мо­рал­на оба­ве­за – ка­же Ла­кић.

Ду­го­трај­на про­це­ду­ра

У Цен­тру за со­ци­јал­ни рад у Бе­о­гра­ду, ко­ји је крај­ња ин­стан­ца за усва­ја­ње, крат­ко су са­оп­шти­ли да не мо­гу ко­мен­та­ри­са­ти кон­крет­не слу­ча­је­ве усво­ји­те­ља и под­се­ти­ли нас на пра­ви­ла:

– Про­цес усва­ја­ња мо­же да по­тра­је, јер је нео­п­ход­но да се при­ба­ви од­ре­ђе­на до­ку­мен­та­ци­ја. По­сле то­га, по­тен­ци­јал­ни усво­ји­те­љи про­ла­зе кроз про­це­ну струч­ног ти­ма и обу­ку за усва­ја­ње. Ако за­до­во­ље све кри­те­ри­ју­ме, до­би­ја­ју оце­ну оп­ште по­доб­но­сти за ро­ди­те­ље и та­да се тек при­ја­вљу­ју у је­дин­ствен ре­ги­стар усво­ји­те­ља. Од тог тре­нут­ка су на ли­сти че­ка­ња за де­те ко­ме Цен­тар за со­ци­јал­ни рад тра­жи по­ро­ди­цу.

С. Ми­ло­ва­но­вић

http://www.pravda.rs/2011/06/01/nema-nam-zivota-bez-andrijane/

 

 

Samo 51 posto Amerikanaca je u braku, a slična je situacija u većini postindustrijskih društava

 Autor Tanjug | Objavljeno 15.12.2011. u 03:00

Rekordno nizak broj odraslih Amerikanaca - njih 51 posto je u braku i Amerikanci čekaju duže nego ikad prije uplovljavanja u bračne vode, pokazalo je najnovije istraživanje Pju centra.

Studija vašingtonskog centra pokazala je da je broj novih brakova u SAD opao za pet procenata u periodu između 2009. i 2010. godine i da je loša ekonomska situacija doprinjela tome.

Poređenja radi, tokom 1960. godine, čak 72 procenta odraslih Amerikanaca bilo je u braku, naveo je Pju centar.

Studija je pokazala i da je prosjek godina za stupanje u brak za mlade 26,5, a za mladoženje 28,7 i da Amerikanci nikada stariji nisu stupali u brak.

Istraživači su primjetili i da SAD nisu jedine u padu broja brakova i da, u globali, većina postindustrijskih društava ima sličan problem.

http://www.dnevniavaz.ba/tehnologija/nauka/70674-u-brak-se-stupa-sve-manje-i-sve-kasnije-u-zivotu.html

12. 12. 2011

Press

 

Ne slušajte priče: Da biste uživali u bračnom životu, psiholozi preporučuju da odbacite stereotipe poput onih da supružnici moraju da imaju ista interesovanja i sve rade zajedno.

Brak je često glavna tema za zbijanje šala na račun „nesrećnika" koji su se u njemu našli, a neretko je život udvoje obavijen i brojnim zabludama.

Psihoterapeutkinja Pamela Garber objašnjava zašto zablude poput onih da partner mora da vam bude i najbolji prijatelj , mogu da budu veoma štetne.

- Te zablude postoje jer smo skloni da idealizujemo brak, zbog čega nam je još teže da se suočimo sa stvarnošću - kaže Garber.

Otkrijte šta stručnjaci kažu o 10 najčešćih pogrešnih uverenja o braku.

1. U braku će se promeniti

Čovek kojem ćete reći „da" ostaće isti i posle venčanja. Ukoliko vaš partner ima poroke poput konzumiranja alkohola, kockanja ili vam je bio neveran - budite oprezni jer osobe koje imaju takve sklonosti neće se promeniti zbog vaše ljubavi.šolju za sobom ili ostavlja prljavu odeću na podu, moraćete da prihvatite da je takav, jer sigurno postoje stvari kojima i vi njega izluđujete.
Ipak, ako se radi o navikama koje vas izluđuju, poput toga da poput toga da ne skloni šolju za sobom ili ostavlja  prljavu odeću na podu, moraćete da prihvatite da je takav, jer sigurno postoje stvari kojima i vi njega izluđujete.

 

2. Ako se svađate, korak ste do razvoda

Istina je da je vaša veza u krizi ako se stalno svađate zbog iste stvari i ne možete se dogovorite. Ipak, bliže ste razvodu ako se nikada ne svađate. To može da znači da je jedan od vas odustao i više mu nije stalo da rešava probleme. Ako vas nešto muči, pričajte o tome, ali pazite na to da to uradite na civilizovan način.

3. Kad se venčate, više se ne razvijate

Verovanje da ste dostigli vrhunac u trenutku kad ste se venčali isto je kao mislite da ste sve naučili kada ste završili fakultet.
- Ta zabluda može da stvori otpor prema razvoju, što je opasno i za brak. Može da se desi da supružnici izbegavaju da uče ili rade nešto novo jer se plaše da će se toliko promeniti da se više neće voleti. Istina je da nove stvari i učenje obogaćuju brak, posebno ako nova iskustva i ideje delite s partnerom - kaže Pamela Garber.

 

4. Morate da imate ista interesovanja

Brojni parovi veruje da moraju partnera da prate u svemu što radi. Lepo je ako ponekad stisnete zube i pogledate film koji ne želite, ali s vremenom, ako forsirate da sve radite zajedno, supružniku će to dosaditi i biće nesrećan. Ne morate svaki slobodan trenutak da provedete zajedno. Za vaš odnos je bolje da imate svoje hobije i prijatelje, jer ćete zajedničko vreme provoditi kvalitetnije.

5. Suprug mora da vam bude i najbolji prijatelj

Često može da se čuje mišljenja da partneri jedno drugom moraju da budu sve.

- Da, suprug bi trebalo da vam bude prva osoba u životu, ali ne i jedina. Ženama je veoma važno da nastave da neguju prijateljstva - kaže dr Karl.

6. Seks u braku je dosadan

Ovo je jedna od stvari zbog koje neki i oklevaju da uđu u brak u strahu da će izgubiti strast.
- Problem je u pogrešnom verovanju da seks mora da bude divlji da bi bio strastven. U stvari, seks u braku može da bude strastveniji. Kad ste s nekim intimni i pred njim možete da budete ranjivi, bićete slobodniji i sigurniji, što vodi do dublje seksualne povezanosti - kaže dr Karl.

7. Kućne poslove morate da delite

Iako zvuči moderno i osvešćeno, posebno ako oboje radite, i to je zamka. Ako se vodite strogim pravilima poput - ja sam kuvala, neka on čisti - mogli bi život da provedete u ljutnji. Garber savetuje fleksibilnije dogovore, ujedno i prilagođene interesima i mogućnostima partnera.

8. Njegova porodica je vaš neprijatelj

Ako verujete da ćete se stalno svađati s njegovim roditeljima, to će se verovatno i dogoditi. Zapamtite da sa njegovim roditeljima delite ljubav prema svom suprugu. Zato postepeno gradite odnos, upoznajte ih kao osobe, a ne potencijalne neprijatelje. Pokušajte da sve što rade vidite u što pozitivnijem kontekstu.

 http://pressrs.ba/sr/magazin/dnevni_magazin/story/5771/Zablude+o+braku.html

 

 

 11. децембар 2011. | 12:06 | Извор: Танјуг

МИЛОШЕВАЦ -

У селу Милошевац хранитељство већ годинама представља начин живота, а у прилог томе говори податак да је, захваљујући хранитељицама из тог места крај Велике Плане, више од 4.500 малишана без родитељског старања, ипак, осетило родитељску љубав.

Desetogodišnjim blizankama rođenim od surogat majke Francuska je odbila dati državljanstvo

Autor Fena | Objavljeno 07.04.2011. u 08:0

Francuski sud odbio je u srijedu da da francusko državljanstvo desetogodišnjim blizankama rođenim od surogat majke u Sjedinjenim Državama, u presudi koja je potvrdila francusku zakonsku zabranu korištenja surogat majki.  

U slučaju koji se dotiče međunarodnih zakonskih prava i bioetike, sud je presudio da je jedna kalifornijska oblast otišla predaleko presuđujući da je francuski bračni par zakonski roditelji blizanki.

Presuda pokazuje pravni vakuum u kojem se nađu brojni potencijalni roditelji zbog nedosljednosti u politici prema surogat majkama u zemljama kao što su Sjedinjene Države, koje ih zakonski priznaju, i Francuske, koja ih ne priznaje, prenosi AP.

Ostale zemlje, poput Belgije, uglavnom su nijeme prema toj temi, ostavljajući otvorena vrata za različita tumačenja i u brojnim slučajevima ostavljajući međunarodni pravni vakuum.

Zbog činjenice da Sylvie Mennesson nije mogla rađati djecu, ona i njen suprug Dominique, okrenuli su se surogat majci s njegovom spermom i jajašcem deonatorke. Surogat majka rodila je blizanke u Kaliforniji 2000. godine, a djevojčice imaju američko državljanstvo. Na osnovu zakona o pravima na surogatstvo, oblast San Diego je saopćila da su Mennessoni zakonski roditelji blizanki.

Današnja presuda uslijedila je nakon naređenja nižeg suda da se blizanke isključe iz registra francuskih državljana. Pojedinac koji se uvrsti u registar građana ima pravo na podnošenje zahtjeva za ličnim dokumentima, uključujući ličnu kartu i pasoš.

Francuski državni tužioci tražili su od višeg suda da podrži napore bračnog para da blizanke zadrži u građanskom registru, tvrdeći da je takav potez u "najvišem interesu" djece - i da bi kao takav trebao imati prednost.

Viši sud je, međutim, to odbio, argumentujući da bi zakonska veza između blizanki i njihovih francuskih roditelja bila u suprotnosti s "javnim poretkom", drugim riječima u sukobu s francuskim zakonom.

Sud, u svojoj presudi, navodi da otkazivanje transfera iz američkog u francuski registar građana, "ne bi kršilo prava i poštovalo bi privatni i porodični život te djece".

Iako je sud presudio da djevojčice ne mogu da se uvrste u ragistar francuskih građana, također je saopćio da ih "ništa ne spriječava da žive s Mennessonima u Francuskoj".

Mennessoni su najavili žalbu Evropskoim sudu za ljudska prava na presudu francuskog suda. Oni se također nadaju da će skorašnji prijedlog zakona o bioetici u francuskom parlamentu otvoriti put da surogat majke bude dopuštene po francuskom zakonu.

http://www.dnevniavaz.ba/globus/eu/29735-francuska-ne-zeli-blizanke-rodjene-od-surogat-majke.html

 ЖИВЕЛИ БЕЗ СТРУЈЕ И ХРАНЕ

Четири мала анђела, најстарији је тек кренуо у школу, а најмлађи је готово у пеленама, отац и мајка су, после развода, без трунке кајања, оставили баби и деди. „Можете да их и у дом дате”, поручили су одлазећи да заснују нове породице. А Славица и Милош Цветковић из Ниша, обоје без посла и пред пензијом, остварили су „немогуће” - постали су званични хранитељи дечици која су данас здрава, срећна и паметна

Када су деца размажена, неодговорна, лења, онда се обично криве бака и дека. Запослени родитељи се жале како су им њихови родитељи размазили децу. Кажу да се код баке и деке може све, како их они штите и бране и крију њихове грешке да их ови не би кажњавали. Купују им слаткише, играчке, испуњавају све, па и оне нереалне жеље. И тако баке и деке помажући, у ствари, одмажу... Деца оком - бака и дека скоком!

Да испуне све жеље својим унуцима и скоче на сваки њихов миг својски се труде и Славица (56) и Милош (61) Цветковић из нишког насеља Пантелеј. Али њих ћерка и зет не криве да су им размазили децу. Они су их оставили, отишли својим путем и целокупну бригу о четворо деце препустили баби и деди. А они ни по коју цену нису желели је да децу дају у дом. И пре неколико месеци су постали и званични хранитељи својим унуцима! Од тада им је много лакше јер не брину шта ће јести...

Гостопримљиви домаћини су нас дочекали са осмехом на лицу и широм отворили врата скромног дома у коме царује дечја граја. И сви су били спремни да отворе душу, мада је бака, ипак, водила главну реч, а дека одобравао.

 

- Наша ћерка Станислава, која сада има 35 година, удала се врло млада. Није стигла ни средњу школу да заврши колико је пожурила у авантуру звану брак. Са зетом, коме не желим ни име да спомињем, изродила је четворо деце. Милену, Милицу, Александру и Александра. Иако од самог почетка није ишло како ваља, она је на сваке две године рађала по једно дете. Живели су и са нама и код његових родитеља и приватно становали, али од себе нигде нису могли да побегну. На крају је свако од њих побегао на своју страну, а децу су оставили нама - прича Славица не покушавајући да скрије своју огорченост. - Све то не би било тако да нам је син жив, али је он, нажалост, настрадао у саобраћајној несрећи пре петнаест година, а био је млађи од сестре две године. Ако ништа друго, не би дозволио да нас зет физички злоставља.

Зет их је и тукао

Деца ни за шта нису крива и она не бирају ни ко ће им бити родитељи ни када ће и где бити рођена. Зато су Цветковићи и одлучили да буду и родитељи и бака и дека својим унуцима.

- Свашта смо преживели док је трајао њихов брак, и наслушали се свађа и препуцавања. И батине смо добијали од зета и били смо свесни да недужна деца много пате у тој заједници. Прелазили смо преко многих ствари зарад деце, али је постало готово неиздрживо. Агресиван и вечито припит, зет је насртао на све нас и са олакшањем смо дочекали њихов развод. Лакнуло нам је када смо остали сами са децом и ћерком - каже Славица и додаје: - Али то није трајало дуго. Једног дана нам је ћерка саопштила да она има намеру да се уда, да је нашла човека, али да децу неће да води са собом. И он је имао један брак иза себе, али не и децу. Нама је рекла да радимо са децом шта хоћемо и да можемо да их чувамо ако желимо, а можемо их дати и у дом.

Док бака ово говори, деда савија главу, стиди се одлуке своје ћерке. Обоје ниједног тренутка нису имали дилему шта ће урадити. Одмах су знали да дом не долази у обзир. И већ четири године се о деци старају као родитељи, без икакве помоћи правих родитеља ових анђела.

Славица је огорчена због ћеркине одлуке да остави децу. А опет јој је драго што је на другом месту пронашла своју срећу. А онда се, опет, пита како се то лична срећа гради на несрећи сопствене деце?

- Зинули смо од чуда када нам је рекла да се удаје и да са децом радимо шта хоћемо. У том тренутку најстарија Милена била је први разред, а најмлађи Александар имао мање од три године. И, ево, хвала богу, деца су добро, старамо се о њима како знамо и умемо. А њиховим родитељима далеко лепа кућа!

А онда се, као да је он нешто крив, јавља деда Милош и каже:

- Она из другог брака већ има двоје деце и треће је на путу. Сврати повремено, али вероватно осети да није добродошла, да се њеној посети нико није обрадовао, и брзо оде. Деци не донесе ништа, нити она шта од ње очекују. Отац и не долази.

Довољна и корица хлеба

Причу даље наставља бака:

- Одржавамо само површне контакте. Некада се деси да се не чујемо телефоном и по неколико месеци. Ми смо ишли у њен нови дом, куповали поклоне за њену “нову” децу. Наша је, шта да радимо. Али овде није добродошла. Да је хтела, могла је да остане овде, а и место јој је и било поред деце. Желела је другачије и то је то. И од ње и не очекујем било какву помоћ везану за децу. Најгоре је, ето, прошло. У тренутку када су их оставили, ја сам још увек радила у “Нитексу”. Док сам била на послу, о њима се старао деда, јер је он давно остао без посла у “Ђуки Динић”. Кад ја дођем, он је одлазио покушавајући да заради неки динар цепајући дрва, надничећи, како бисмо се хлебом прехранили. Моја плата је била скромна, а нас много. Али сам рекла да док имамо само корицу хлеба, од деце нас неће раставити нико и ништа.

Милена је сада шести разред, Милица четврти, Александра други, а Александар је предшколац. Воде их и чекају испред школе, припремају за екскурзије, пакују за рекреативну наставу, воде лекару, дежурају поред постеље када су болесни. Онолико колико могу помажу им око домаћих задатака, воде их у шетњу и труде се да се деца што мање разликују од својих вршњака, да им на најбољи могући начин начин замене родитеље.

И док нам деца показују слике маме и тате, гласно коментаришу да их уопште не воле, да највише на свету воле баку и деку и да им родитељи не недостају. Али, најстарија Милена се, грлећи баку, сећа како је њен тата једном ударио баку и како се она тада уплашила и колико је плакала. И откад је мама отишла, она спава са баком и то планира још дуго да ради.

Деца су добри ђаци, уредна, чиста и сви у школи имају само речи хвале за њих и баку и деку. Дека иде на родитељске састанке, води их на спортска дружења која организује Центар за социјални рад, а бака пере, пегла, спрема оно што они највише воле.

- Ја сада не радим откада је “Бенетон” дошао у “Нитекс”. Имам још годину дана до пензије јер имам 34 године стажа. Бићу на бироу ту годину, а онда у заслужену пензију. Захваљујући чињеници да смо постали хранитељи нашој деци, сада се много лакше дише. Више се не будим уплашена јер немам шта да им спремим за јело и како да им купимо гардеробу да би пристојно одевени ишли у школу. И како да се грејемо зими, од чега да купимо дрва. Захваљујући Центру за социјални рад, ми смо, ево, већ три пута добили новчану накнаду од које можемо пристојно да живимо. Завршили смо обуку за хранитеље, после подношења захтева чекали годину дана и нашој срећи није било краја када смо успели. Да се разумемо, нисмо тражили да нам плате за нашу љубав јер она се новцем не може измерити, али смо тражили да нам помогну да нашу љубав изразимо. Да су деца могла да једу и облаче нашу љубав, новац нам не би требао, а она би била најсрећнија на свету.

Сада смо богати

Насмејан дека Милош се сећа како су деца реаговала када је дошао први пут са новцем.

- Купио сам им пуно слаткиша, и принцес-крофне и баклаве, и не знам шта све, а они су викали: сада смо богати!

И већ су деци купили компјутер, додуше полован, и полицу за књиге и школски прибор, и ставили ламинат преко бетона у дневној соби. Сада планирају да купе и нови тепих и да деци обнове гардеробу. Огрев су већ обезбедили и спремни су за зиму. Сада је лакше деци испунити жеље, а она су тако добра да то и заслужују. Девојчице помажу баки у кухињи, већ умеју да скувају кафу, а дечак помаже деди око цепања и слагања дрва.

- Сада смо у прилици и да редовно плаћамо струју и не стрепимо од искључења. Отплаћујемо стари дуг и имамо још две рате. Не желим ни да се сећам како смо месец дана живели без струје када су нам је исекли јер нисмо редовно плаћали. Како смо и могли када смо једва прехрањивали децу?

На помен струје мали Алекса каже:

- Али бако, па ми смо платили струју!

Дете од шест година већ брине бриге одраслих!

- Само да смо живи и здрави да можемо да их изведемо на пут, да порасту још мало. А ваљда ће они после погледати нас и наћи нам се када остаримо. Једино што им никада не бих опростила је да понављају грешке својих родитеља. Ма ја ћу ићи са њима у град када се девојчице заљубе и чекаћу их у неком ћошку само да их заштитим колико могу - каже бака.

Јелена ЂОРЂЕВИЋ
Фотографије: Душан МИТИЋ

http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2749&tekst=02

I dok se uvijek može naći puno toga što muškarac radi krivo, ako radi neke od dole navedenih stvari, mogao bi biti onaj idealan, kakvog tražite, te ga definitivno ne biste trebale pustiti.

Dosta se pisalo o tipovima muškaraca kojih bi se žene trebale riješiti po kratkom postupku, a sada je došlo vrijeme da navedemo karakteristike koje otkrivaju onog pravog. Donosimo 10 stvari koje ukazuju da je muškarac 'materijal' za zadržati:

1. Spreman je staviti partnerku na prvo mjesto

Kada je muškarac privržen partnerki, te se zalaže za nju i pruža joj podršku, veza je obećavajuća. Takvom muškarcu partnerki je sastavni dio svakog dana i ona mu je prioritet. I verbalno i djelima dat će joj do znanja koliko mu je važna.

2. Uz nju je i u kriznim trenucima

Čak će i u teškim situacijama biti uz svoju partnerku kako bi joj pružio podršku. Bit će prisutan i na porodu i prilikom smrti neke drage osobe, kao i svih drugih kriznih trenutaka.

3. Prihvata i vrline i mane svoje partnerke

Zaljubljuje se u partnerku zbog onoga kakva je ona zaista, sa svim vrlinama i nedostacima. Prihvatit će sa smiješkom čak i neke neuobičajenije navike, kao što je opsesivno čitanje horoskopa ili jedenje maslaca od kikirikija prstima iz staklenke.

 

 

 

4. Stalno pokazuje koliko mu je stalo

Najvažniji element svakog odnosa je kako se partner odnosi prema vama. Ne govorimo o tome donosi li vam ruže ili kupuje poklone (iako u tome nema ništa loše, dapače), govorimo o poštovanju i obzirnosti.

5. Pažljiv je

Već bi malu djecu trebalo početi učiti da djela govore više od riječi. A način na koji se muškarac odnosi prema partnerki i svima ostalima puno govori o njegovom karakteru. Onaj pravi poštuje partneričine roditelje i prijatelje, nježan je prema životinjama, ljubazan i pažljiv. To su zaista znakovi dobrog karaktera.

6. Dosljedan je

Osim svega navedenoga, on je i pouzdan i znate da se na njega uvijek možete osloniti. Muškarac kojeg bi svaka žena poželjela pokraj sebe nije prevrtljiv i neodlučan. Njegova riječ zaista nešto i znači.

7. S partnerkom želi izgraditi zajednički život

Kada se u vezi jedna osoba želi vjenčati, a druga o tome ni ne razmišlja, to su već temeljne razlike koje treba uzeti u obzir. Onaj pravi dijelit će iste životne ciljeve kao i njegova partnerki. Radi na tome da se vaši planovi za budućnost podudaraju.

8. Može se nositi s partneričinim emocijama

Žene su puno otvorenije kada je iskazivanje osjećaja u pitanju. One ne mogu sakriti svoje raspoloženje. Idealan životni partner je onaj koji se s takvim promjenama raspoloženja može nositi. Nikada neće kritikovati ako je žena previše emotivna niti će je nazivati 'ludom'.

9. Fer je prilikom svađe

Način na koji se muškarac ponaša prilikom svađe puno govori o njegovom karakteru. Ako zna primiti konstruktivnu kritiku i ne vrijeđa niti urla, a spreman je i saslušati partnerku bez da je prekida i bez da je okrivljuje – nemojte ga pustiti.

10. Odrastao je

Nezreo muškarac puno toga nije spreman prihvatiti, a na putu od djetinjstva do odrastanja mnogi muškarci zapnu na polovici i imaju problema s prihvatanjem odgovornosti. Onaj pravi uspješno i zrelo upravlja svojim životom.

http://www.nezavisne.com/zivot-stil/zivot/10-znakova-da-ga-trebate-zadrzati-po-svaku-cijenu-118144.html

Krvna grupa, predstavlja snažan genetski pečat koji se naleđuje od roditelja i nju dobijamo po rođenju. Ona u značajnoj mjeri ima uticaj na načine doživljavanja i ispoljavanja emocija, ona oslikava i kako funkcionišemo u ljubavnoj vezi.

KRVNA GRUPA O

Žena krvne grupe O od svog muškarca očekuje sreću, zadovoljstvo i dosta nježnosti. Osjeća jaku želju za pripadanošću i udajom, koja proističe iz potrebe da se potvrdi kroz brak i porodicu. Kao ostvarene supruge umiju da vladaju iz pozadine i često aktivno učestvuju u građenju karijere svog supruga. Kao majke prema djeci se uglavnom postavljaju drugarski, a svoje lične ambicije ostvaruju preko supruga i djece.

Muškarci krvne grupe O veoma su zainteresovani za žene, aktivni su u tom pogledu i zato ih žene vrlo brzo primjećuju. Nezgodna strana ovih muškaraca je to što mogu da budu nepouzdani, jer im neke stvari brzo dosade. U braku su privrženi porodici, ali ovdje opet do izražaja može da dođe njihova jogunasta priroda, koja se protivi prepuštanju monotoniji svakodnevice.

KRVNA GRUPA A

Žene i muškarci krvne grupe A su demokratični u vezama, poštuju partnera i njegove kvalitete. Međutim, zbog emotivne i osjetljive prirode, otkriće svoja osjećanja tek kada su potpuno sigurni da neće biti povrijeđeni. Žena krvne grupe A je majka koja svoju djecu podržava, ali i zahtijeva mnogo od njih.

Muškarci krvne grupe A često na prvu loptu nisu interesantni ženskom polu, njihove vrijednosti žene otkrivaju tek u dužim vezama. Međutim, njihov najveći kvalitet je što su potpuno posvećeni porodici - kada je zasnuju, tu prenose težište svog života. Oni podržavaju i vole da ističu kvalitete i sposobnosti svoje žene.

KRVNA GRUPA B

Žene krvne grupe B u ljubavi očekuju zadovoljstvo, sreću i voljenost, stalnu pažnju izabranika. U partnerskim odnosima djeluju pomalo zahtjevno i nedodirljivo i stoga se teže odlučuju za brak. Inače su vrlo posvećene porodici.

Muškarci krvne grupe B žene poštuju na specifičan način. Toj ženi koju oni odaberu donijeće sve pred noge, kao kraljici. Međutim, zamaskirana priroda muškarca krvne grupe B dolazi do izražaja u emotivnom odnosu. Skloni su melanholiji kada nemaju adekvatnog partnera, lakše im je da maštaju, nego da se uhvate u koštac sa sopstvenom prirodom.

KRVNA GRUPA AB

Žene krvne grupe AB obožavaju muškarce avanturističkog duha, međutim uživaju u ljubavi samo dok im dozvole da ostanu mistične. Kao majke vrlo su prilagodljive djeci, blage su i nisu pretjerano zahtjevne. Uspješno nalaze mjeru koliko mogu da budu drugari svojoj djeci.

Kad je o muškarcima riječ, specijalitet krvne grupe AB je udvaranje. Veliki su zavodnici, ali prijatni, udvaraju se suptilno, kroz otvorenost, predanost. Koliko će ovaj muškarac pomiriti dvije strane svoje prirode, umnogome zavisi od partnera. Recimo, ako je njegova izabranica krvne grupe B, on će se ponašati kao tipičan pripadnik grupe A i obrnuto.

 

Tri najljepša ljubavna spoja

Žena A + muškarac O: Erupcija strasti

Najstrastveniju vezu žena krvne grupe A može da ostvari s muškarcem krvne grupe O. Ovo je i odlična biološka kombinacija jer se iz ovog braka rađa mnogo djece. Međutim, žena bi trebalo da razmisli o nestalnoj prirodi svog partnera i da se potrudi da mu bude stalna inspiracija, jer on čezne za izazovima.

Žena O + muškarac AB: Vječno zaljubljeni

Brakovi muškaraca AB i žena O su među najljepšim brakovima koji su mogli da se vide među ispitanicima u istraživanju. To su uglavnom romantični brakovi, kvalitetne veze, sa stalnom dozom zaljubljenosti.

Žena A + muškarac B: Pomirenje suprotnosti

Pažnju muškarca krvne grupe B uvijek će prvo da privuče žena krvne grupe A. Ovo je možda najbolja kombinacija za brak. Njihove potpuno različite prirode se odlično nadopunjuju, pošto je A neko ko njeguje, a B ima potrebu da bude njegovan.

http://www.nezavisne.com/zivot-stil/ljubav-seks/Ljubav-je-zapisana-u-krvnoj-grupi-116729.html

 

Novo istraživanje potvrdilo je da razvod braka može uzrokovati opadanje kose.

U istraživanju doktora Bahmana Girona u kome su učestvovale 84 bliznakinje, rezultati pokazuju da je uz presudan faktor genetiku, gubitak bračnog druga glavni uzročnik gubitka kose.

 Do opadanja kose dolazi jer žena tokom razvoda doživljava veliki stres, a iako normalni raskidi koji ne podrazumevaju razvod nisu bili uključeni u ovo istraživanje, može da se predpostavi da i oni imaju loš uticaj.

 Uz razvod najčešće ide i povećano konzumiranje alkohola, pušenje i preterano spavanje koji takođe utiču na opadanje kose. 

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/290324/Od-razvoda-gubimo-kosu-na-glavi

Tportal - 06.12.2011 12:27

 Novac je najveći uzrok bračnih svađa za većinu parova iznad 40 godina, tvrde rezultati istraživanja koje je proveo financijski gigant Prudentiala, a piše britanski Telegraph. Brojke pokazuju da će zbog stanja svojih financija vjerojatnije izbiti svađa nego će to biti neslaganje oko kućanskih poslova, kasni dolazak kući ili izbor prijatelja.

 

 Studija, kojoj je bio cilj ispitati kako u kohabitaciji parovi stariji od 40 godina planiraju svoju imovinu, utvrdila je da se gotovo jednoj od pet osoba (17 posto) u braku ne osjeća ugodno govoriti o financijama s drugom polovicom. Dvadeset posto od 2.000 anketiranih osoba nikada nije razgovaralo sa svojim partnerom o novcu koji će im trebati kada odu u mirovinu. Većina parova je ipak razgovarala o visini mirovine u posljednjih godinu dana, no trećina ih je u tom razgovoru provelo samo pola sata ili manje. Kada se parovi upitani znaju li koliko im treba prihoda da bi imali ugodne umirovljeničke dane, više od polovine ih je priznalo da nema pojma. 'Nema sumnje da su razgovori o kućnim financijama ponekad teška tema za razgovor i privlačno je odgađati temu koliko će nam novca trebati u budućnosti', kaže Vince Smith-Hughes, voditelj poslovnog razvoja u Prudentialu.

 

http://www.nezavisne.com/zivot-stil/ljubav-seks/Zbog-cega-se-parovi-najvise-svadjaju-118079.html

Kada izgovore sudbonosno "da" mnoge žene se teško odriču zadovoljstava koje su imale dok su bile same, kao što su izlasci sa prijateljicama, ispijanje kafe uz tračarenje i slično. Postavlja se pitanje da li preterano favorizovanje prijateljstva može da ugrozi brak?

Tridesetogodišnja televizijska producentkinja Luiz provodi tri večeri nedeljno u teretani sa prijateljicom, a ostatak vremena najčešće troši na izlaske i provod. Vikendom, kada nema poslovnih obaveza, ova žena ne sedi kod kuće sa mužem, jer više voli da ode u šoping ili da se nađe sa nekim na ručku. Iako njena majka osuđuje takvo ponašanje, Luiz kaže da ne bi mogla da živi na drugačiji način.
- Provodim dosta vremena napolju, a čak i kada sam kod kuće, satima telefoniram ili se dopisujem sa prijateljima putem fejsbuka - objašnjava Luiz.

Njen suprug, sa kojim je u braku već 21 mesec, svestan je činjenice da njen stil života otežava dodatno zbližavanje.

NEZAVISNOST PO CENU BLISKOSTI
Luiz spada među dame koje jednostavno ne žele da se odreknu svoje nezavisnosti, čak i po cenu da povrede osobu do koje im je stalo. Ovakvo ponašanje nekada je bilo tipično samo za muškarce, ali u poslednje vreme ga praktikuje sve veći broj pripadnica lepšeg pola. Kao posledica toga, sve je više muškaraca koji nakon posla dolaze u prazan stan i provode vreme usamljeni ispred televizora. Žene iz takozvane "Seks i grad generacije" najbolji deo sebe čuvaju za prijateljice, dok muževi moraju da se zadovolje onim što ostane.

Terapeut Mira Kiršenbaum objašnjava da je želja za nezavisnošću kod žena izazvana većim brojem faktora.

- Kao prvo, žene ulaze u brak kasnije nego što je bio slučaj u prošlosti. Sada je prosečna starost mlade 29 godina, a ranije smo se udavale već kada pređemo dvadesetu. Zatim, tu je saznanje da brak ne mora da traje večno, potkrepljeno statistikom koja pokazuje porast u broju razvoda. Zbog toga dosta ulažemo u sopstveni identitet i prijateljstva. Na taj način, ako se brak raspadne, žena i dalje ostaje ono što je nekad bila - kaže Mira.

VIŠE VREMENA SA PARTNEROM
Psiholog Suzan Kvilijam smatra da bi žene ipak trebalo da budu malo više okrenute svojim životnim partnerima.

- Niko ne želi da se vrati u doba kada je žena bila definisana samo svojim mužem i decom – današnje žene su obrazovane, uspešne i jake. Ipak, one gube mnogo toga ako nisu deo muško-ženskog tima, ako ne iskuse kako je to kada zaista ukrstite svoj život sa tuđim - ističe ona.

Rešenje je, kaže Suzan, u kompromisu. Neko vreme treba provoditi bez partnera, razvijajući karijeru i zadovoljavajući lične interese, a ostatak vremena treba da protiče u paru.

- Dogovorite se da jednu ili dve večeri nedeljno provodite odvojeno, a da ostalim danima uživate u zajedničkim aktivnostima - napomenula je ona.

Ne zaboravite – ako ne provodite vreme zajedno, onda nemate vezu.

http://zena.blic.rs/Ljubav_i_seks/8758/Da_li_druzenje_sa_prijateljicama_moze_da_ugrozi_brak

TEST: Ako odgovorite potvrdno na neku od sledećih izjava, moguće je da dajete preveliki prioritet vremenu provedenom sa prijateljicama, na račun odnosa sa partnerom. - Kada mi se dogodi nešto značajno, prvo pozovem svoju prijateljicu. - Većinu slobodnog vremena provodim sa prijateljima koje moj muž ne poznaje. - Osećam se sputano kada provodim vreme nasamo sa svojim mužem. - Ne sećam se kada smo poslednji put zajedno jeli. - Prestala sam da ga pitam za mišljenje kada treba da donesem važnu odluku. -Smatram da su najbolja stvar u našem braku deca/kuća.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	Decembar 2011					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• Ovo je žena koja je rodila blizance u 61!
• U Francuskoj se ukidaju nazivi majka i otac
• Po razvod pravo u Englesku
• Šarliz Teron: Ovo je moja najveća sreća
• Baka (61) rodila svog unuka iako je već prošla menopauzu
• Rodila sopstvenog unuka oboleloj ćerki
• Brazilska vlada odobrila gej muškarcu "porodiljsko" odsustvo
• Đulijana i Bil Rančić dobili sina
• Moguća legalizacija istopolnih brakova u Francuskoj
• Razvod braka u balkanskom okviru
• Instant razvod braka na Karibima
• Glavna nagrada: Razvod!
• Развод на ирански начин
• Internet nasilje
• Sveštenica u penziji (66) rodila blizance
• Zavisnik od trudnoće: Surogat majka rađanje pretvorila u biznis
• U EU neće više biti mama i tata?
• СКАНДАЛ ОКО ПОЛНО СЕЛЕКТИВНИХ АБОРТУСА У БРИТАНИЈИ
• Djeca pripadnu tek svakom četvrtom ocu
• Srećan brak je mit?
• Razvod uzrokuje prevremenu smrt
• Evo kako pronaći idealnog partnera
• Da li sve žene žele da se udaju?
• Američka administracija promijenila definiciju silovanja
• Facebook dokaz u 33 posto brakorazvodnih parnica
• Srećna Nova godina!
• Praznici u porodicama razvedenih roditelja
• Srećan brak je okolina za zdraviju decu
• U 58. godini čekam blizance
• Je li Maria bila sebična majka?

• Šoubiz-surogat materinstvo [10]
• Surogat materinstvo [11]
• Brak [23]
• Mame i tate [12]
• Neobični slučajevi [19]
• Donacija sperme [10]
• Nasilje u porodici [5]
• Partnerski odnosi [16]
• Hraniteljstvo [4]
• Usvajanje [4]
• Poništenje braka [4]
• Biotehnološko pravo [3]
• Prinudni brak [2]
• Majke i prava [1]
• Generalno [1]
• slike 1 [0]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom